1. 05. 2021.

Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика.

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије.

Такође, овај светитељ je заштитник професија, организација и болесника. Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.

Израстао је у снажног и храброг младића, па су га узели у војску, где се брзо истакао храброшћу. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна већ у 20. години, односно у чин комита, тј. војводе, у који га је прозвео цар Диоклецијан, у време чије је владавине 303. године организован највећи прогон хришћана.

Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана, Георгије је поделио сва своја блага сиромашнима и ослободио своје робове.

На једном сабору је говорио против прогона хришћана, изашао пред цара и рекао да је и сам хришћанин. Цар је наредио војницима да га затворе у тамницу.

И поред страшних мучења, Георгије је одбио да се одрекне своје вере.

На савет појединих дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Георгије је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму.

Видевши то, жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: „И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу.”

Цар Диоклецијан је потом издао наређење да се одруби глава и Георгију и царици Александри. Царица Александра је издахунла на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, тј. 6. маја по новом календару 303. године..

Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – „ Георгије и Аждаја”.

Веома је слављен у Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).

На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here