Mesto za reklamu

24.07.2021

Да су се Јапанци питали Олимпијске игре не би ни сада биле одржане. Истраживање јавног мњења спроведено свега месец дана пре почетка показало је да се само четвртина испитаника залагала за одржавање, трећина је била за ново одлагање, а 40 посто за отказивање. Проблематично је и што је чак девет десетина анкетираних мислило како долазак иностраних спортиста и чланова стручних штабова повећава ризик од ширења вируса.

Близу десет хиљада волонтера због тога је повукло своје пријаве. Антиолимпијско расположење уочљиво је на сваком кораку, што може скупо коштати премијера Сугу на предстојећим октобарским изборима. Популарност владајуће странке континуално опада.

Највише му замерају што је закаснио са вакцинацијом, а онда под притиском Међународног олимпијског комитета, упркос мишљењу већине грађана, дозволио да се Игре уприличе овог лета.

Ипак, кључни притисак дошао је од политичара. Уз Комитет, оглашавали су се и амерички председник Џо Бајден, те званичници ЕУ Урсула фон дер Лајен и Шарл Мишел, јавно и снажно подржавајући став јапанског премијера.

Олимпијске игре су несумњиво и велики бизнис. Према калкулацији професора Кацухира Мијамота померање за годину дана могло би на крају коштати Јапан око 6 милијарди долара, рачунајући ту и трошкове одржавања неискоришћених објеката, док би отказивање коштало преко 40 милијарди.

Поређења ради, скоро половина чланица УН има мањи номинални годишњи бруто друштвени производ. Део трошкова морале би покрити моћне осигуравајуће компаније.

На интересе спонзора и крупног капитала надовезао се и закључак са последњег самита Г7. У саопштењу први закључак гласи: окончати пандемију и припремити се за будућност. Игре морају бити одржане и због новца који се око њих врти, али и због тога што би њихово отказивање представљало лошу политичку поруку.

Да је којим случајем на америчким председничким изборима победио Доналд Трамп, питање је да ли би Игара уопште било!? Овако, са Бајденом, неопходно је променити контекст, инсистирати на оптимизму, доказивати како је крај ванредног стања близу, те да се живот враћа у нормалу. Без обзира што се вирус враћа, а слике из појединих држава подсећају на ситуацију из јула 2020. године. На Индијском потконтиненту чак је и горе него пре дванаест месеци.

Игре се одржавају без обзира што се томе противи убедљива већина грађана. Што је још један показатељ кризе демократије. У Јапану, због тога ће, највероватније, цех платити премијер Јошихиде Суга.

А што се света тиче, тешко да ће се због тога било ко узбудити. Интереси да се Олимпијске игре одрже нису само спортског карактера, има ту и бизниса и политике. Одлука је донета, реализација подразумева и неке жртве. Макар та жртва био и председник владе треће највеће економије на свету.

„Српска стварност“ / Душан Пророковић, коментар у Спутнику /

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here