1. 12. 2020.

Прилив новца у Србију по основу дознака из иностранства од јануара до септембра ове године мањи је за скоро пола милијарде евра у односу на исти период 2019.

Према последњим расположивим платнобилансним подацима Народне банке Србије, укупан прилив по основу дознака у периоду од јануара до септембра 2020. године износио је 2,2 милијарде евра, што је за 422,3 милиона мање у односу на исти период лани.

“Мањи прилив дознака последица је пандемије корона вируса и њеног неповољног утицаја на економска кретања у земљама у којима доминантно ради наша дијаспора. Приливи дознака нижи су не само у Србији, већ и на глобалном нивоу”, објашњавају за “Блиц” у Народној банци Србије.

Из централне банке истичу да је утицај пандемије на кретања дознака двојак. Пре свега, пад бруто домаћег производа у земљама из којих се шаљу дознаке утиче на смањење расположивих средстава које људи могу да издвоје и да пошаљу у матичне земље.

“Додатно, и саме мере ограничавања кретања у циљу сузбијања ширења вируса, отежавају пренос дела дознака који се не обавља путем званичних канала, односно новца који дијаспора доноси у готовини”, истичу из НБС.

Подсетимо, још у првом таласу корона вируса, у марту и априлу, у Србију се првенствено из земаља Западне Европе вратило око 400.000 гастарбајтера. Многи од њих још увек су у домовини, пошто пандемија не јењава, а европске државе су у више наврата примењивале различита ограничења и “локдаун”, ради спречавања даљег ширења вируса.

Ипак, највише дознака у првој половини 2020. године стигло је из Немачке, европске земље у којој живи и ради највише Срба – 377 милиона евра. Из Швајцарске је уплаћено 169 милиона евра, из Аустрије 109 милиона евра, а из САД, где живи чак 650.000 Срба, до августа је стигло 95 милиона евра.

Што се тиче одлива новца, од јануара до августа из Србије је послато 161,6 милиона евра, што је у односу на исти период прошле године раст од 11,7 милиона евра или 7,8 одсто.

Из НБС истичу да је централна банка током последњих неколико година спровела унапређења платног система која су олакшала прекограничне трансфере, а самим тим допринела да се из године у годину повећава учешће дознака које у Србију улазе формалним каналима, преко рачуна банака и оператера брзог трансфера новца.

“Ово је посебно важно у тренуцима када је кретање људи у већем делу света отежано, с обзиром на то да омогућава да се прилив дознака у Србију настави независно од физичког кретања становништва”, закључују у НБС.

Према проценама, жиром света живи око 11 милиона Срба, а после Балкана највише их је у САД, чак 650.000.

Када је реч о Европи, највише Срба има у Немачкој – 450.000, па у Аустрији (300.000) и Швајцарској (скоро 200.000). Занимљиво је да у Великој Британији, која је позната по строгим процедурама чак и у вези туристичких виза, живи 80.000 Срба. Значајан број наших грађана живи и у Азији и Океанији – 120.000, од којих је убедљива већина настањена у Аустралији.

„Српска стварност“ / Ј. С. /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here