- 09. 2020.
Са представницима америчке привредне делегације одржано је више оперативних састанака на високом нивоу. Смисао разговора је био да се конкретизују потписани споразуми и америчка страна упозна са потенцијалима Србије и будућим заједничким пројектима који су важни за грађане Србије и Космета. Домаћин америчкој делегацији је био најпре министар финансија Синиша Мали, потом министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. На другој страни били су представницима америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) и EXIM банке.
Министар финансија Синиша Мали је после састанка истакао да је циљ Србије подстицање раста економије, што је, како је оценио, могуће уз планирана улагања државе и долазак ДФЦ.
Са представницима ДФЦ разговарамо о милијардама долара, које ће бити на располагању нашој држави, односно привреди и грађанима, навео је министар, уз оцену да је то прилика која се не пропушта.
Он је истакао да је изузетно задовољан састанком јер су одмах по оснивању канцеларије кренули конкретни разговори о пројектима који ће бити реализовани.
У наредних десетак дана довешћемо до краја три програма, који су битни за грађане Србије, најавио је Мали и додао да је, пре свега, реч о гарантној шеми, која је попут наше гарантне шеме за микро, мала и средња предузећа, за шта смо у условима пандемије коронавируса издвојили две милијарде евра.
Према његовим речима, до сада су наша предузећа већ повукла средства у износу од 1,3 милијарде евра, а очекује се да гарантна шема у договору са ДФЦ буде још повољнија.
Министар је објаснио да се очекује нови састанак са директором београдске канцеларије ДФЦ наредне недеље, када ће бити конкретизован договор око гарантне шеме.
Осим поменуте гарантне шеме, они инсистирају да обезбедимо и посебну линију за микро, мала и средња предузећа, али до 500 запослених, за њихов даљи развој. На тај начин се смањује ризик улагања, а привредници добијају кредибилитет који им је потребан да развијају и отварају нова тржишта, навео је Мали.
Према његовој оцени, посебно је важно то што ДФЦ инсистира и на пружању подршке америчким инвеститорима да дођу у Србију.
Њихов долазак је велики сигнал јер се смањују ризици улагања у Србију, даје нам се кредибилитет. Када почне да стиже новац, биће то другачија прича, а посебно радује чињеница што су они озбиљни у својим намерама, рекао је Мали и додао да је са ДФЦ било речи и о развоју финансијског тржишта.
Кренули смо са корпоративним обвезницама пре десетак дана. Наша је жеља да са њима развијемо још финансијских инструмената да бисмо омогућили додатне изворе финансирања за српске приватне компаније, а тиме и развој, рекао је он.
Представнике ДФЦ предводио је директор новоосноване регионалне канцеларије у Београду Џон Јовановић, док је на челу делегације EXIM банке био шеф банкарског сектора Стефан Рена.
У тиму министра финансија били су државни секретар Гојко Станивуковић, помоћници министра Милица Јовановић, Филип Шановић и Марко Јовановић, в. д. директорка Управе за јавни дуг Ана Триповић, шеф кабинета Лука Томић, саветници министра Огњен Поповић, Вук Делибашић и Ана Јовић.
На пројектима са ДФЦ-ом радиће се 24 сата, припрема се документација
Министарство грађевианарства, саобраћаја и инфраструктуре формирало је посебан тим који ће радити 24 сата дневно на пројектима са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ), изјавила је министарка Зорана Михајловић.
Зорана Михајловић је после састанка са представницима ДФЦ-а и Ексим банке, у Клубу посланика, рекла да су велике ствари пред нама, као и да се то не односи само на повезивање са Приштином ауто-путем Ниш – Мердаре – Приштина, као и железницом, већ и на регионалне пројекте на којима ће се радити.
Истакла је да је данас одржан први радни састанак са ДФЦ-ом, као и да ће то министарство наставити да припрема пројектну документацију како би што пре уследила и реализација.
“Желимо врло брзо да имамо реализацију пројеката и резултате које ћемо понудити грађанима”, нагласила је Михајловићева.
Пренела је новинарима да су на састанку били и представници Коридора Србије, Путева Србије и српских железница и да су разговрали, пре свега, о томе како да се унапреди инфраструктура, као и о пројектима које су договорили председници Србије и САД, а који ће повезати регион.
Табаковић са представницима ДФЦ-а и Ексим банке
На наредном састанку домаћин америчкој делегацији била је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, са сарадницима.
Том приликом постигнути су договори који представљају окосницу даље сарадње Србије са САД и унапређења односа двеју земаља на економском плану. Посета представника ДФЦ и Извозно-увозне банке означава почетак спровођења ових договора и њихову даљу конкретизацију прецизирањем развојних пројеката и области сарадње.
Гувернер Јоргованка Табаковић је истакла на састанку да нема дилеме да је циљ САД јачање регионалне сарадње на овим просторима, а да верују у перспективе Србије потврђују и приливи страних директних инвестиција у Србију, који прелазе 8,0 одсто бруто домаћег производа и чине око 60 процената укупних прилива на Западни Балкан.
Високи званичници из САД су истакли да је рад и допринос Народне банке Србије изузетно важан за успех Србије, и да чињеница да је динар остао стабилан и током пандемије недвосмислено говори о начину рада и резултатима НБС.
Покренути пројекте од којих би корист имале све етничке групе на Космету
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић разговарао је са делегацијом америчке Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) о потенцијалима за економска улагања у нашу јужну покрајину.
Ђурић је саговорнике упознао са пољопривредним капацитетима на Космету, неискоришћеним индустријским потенцијалима, могућностима развоја туризма и важношћу унапређења малог и средњег бизниса кроз ослањање на локалне произвођаче и људске ресурсе.
Директор Канцеларије је посебну пажњу посветио економским приликама и пословним шансама у већински српским срединама на Космету.
Ђурић је изразио захвалност представницима ДФЦ на спремности да уложе напоре и средства у јачање економије у централној Србији и на Космету.
Он је изразио очекивање да ће кроз различите пројекте најснажнија светска економска сила успешно допринети стварању напредног и привредно динамичног простора у овом делу Европе.
„Српска стварност“