- 0 11. 2020.
Председник Републике Србије Александар Вучић изјавио је данас да се на посебној седници Владе Србије, којој је присуствовао заједно са председником Народне скупштине Ивицом Дачићем, расправљало о Косову и Метохији, БДП-у и епидемији COVID-19.
Вучић је, у обраћању новинарима, заједно са премијерком Аном Брнабић и председником Скупштине Србије Ивицом Дачићем, пренео да је Владу обавестио о току дијалога Београда и Приштине, као и о томе колико се новца улаже у јужну српску покрајину.
Такође, на седници је било речи и о томе како да утичемо на повећање стопе БДП-а у Србији, што се опет одражава на животни стандард и од пресудног је значаја за плате и пензије, додао је председник.
Трећа тема била је епидемија коронавируса, указао је он и додао да то прави све веће проблеме јер су болнице све пуније.
Према његовим речима, констатовано је да је Београд све израженије жариште, због чега се ради у три смене како би болница у Батајници била отворена 1. децембра.
Вучић је напоменуо да, према актуелним подацима, данас има седам преминулих, а због мањег броја тестирања имамо мање заражених, уз већи проценат позитивних, док се приближно 2.000 пацијената налази у ковид болницама.
Председник је упутио апел грађанима да се придржавају мера како бисмо чували наше старије суграђане, и уједно изразио уверење да ће и болница у Крушевцу моћи да буде завршена до 19. децембра.
У складу са тим, он је упутио молбу премијерки Брнабић и свим члановима Кризног штаба да, уколико је могуће, не доносе одлуку о затварању угоститељских објеката, како тај сектор не би остао без прихода.
Вучић je пренео да су пројекције Међународног монетарног фонда (ММФ) да ће укупан привредни раст Србије у наредне три године, дакле ове и наредне две, износити 10,2 одсто, оценивши да ће то бити најбољи раст у Европи.
Упоређујући тај податак са прогнозом ММФ-а за остале земље, он је прецизирао да ће Северна Македонија имати привредни раст 4,3 одсто, Албанија 3,8 одсто, Румунија 2,5 одсто, БиХ 2,1 одсто, Бугарска 3,6, цела источна Европа 2,2 одсто, такозвано Косово 1,7 одсто, Словенија 1,5 одсто, Мађарска 1,5 одсто, Хрватска 0,7 и Црна Гора -3,3 одсто.
Према његовим речима, наша земља ће до краја 2022. године бити испред Хрватске за 3,5 милијарди евра, док ће престићи Црну Гору за још пет милијарди евра, а да би тај резултат остварила мораће више да се ради и гради у свим сферама друштвеног живота.
Вучић је додао да је Србија, према најновијој флеш прогнози, имала пад БДП-а у трећем кварталу од 1,3 одсто, што је тренутно најбољи резултат у Европи.
Он је пренео да се чекају подаци за још неке земље, али да ћемо свакако бити први или други по расту од -1,3 одсто у односу на исти квартал прошле године, подсетивши на то да смо у трећем кварталу имали раст БДП-а у односу на други квартал ове године од 11 одсто.
Према његовој оцени, подаци за трећи квартал су позитивне вести, тако да сада свакако можемо да тврдимо да ће Србија имати највећи раст БДП-а за целу 2020. у Европи.
Истовремено, он је потврдио да у Србији расте индустријска производња и да по том питању можемо да будемо оптимисти.
Такође, како је навео, било би веома значајно и добро за земљу када би ИТ сектор, чији извоз ове године учествује у БДП-у са 5,6 одсто, порастао на шест одсто, поготово зато што је тешко за очекивати да пољопривреда, након три године, и четврту годину заредом оствари рекордне резултате.
Вучић је изнео податак да је прерађивачка индустрија забележила раст од 2,3 одсто у односу на трећи квартал 2019. године, укупна индустрија раст од 3,1 одсто, а пољопривреда је порасла за 4,5 процената.
Проблема је било у нискоградњи, због недовољно плаћања и мање улагања у одржавање и изградњу локалних и регионалних путева, што ће се, како је објаснио, исправити са 14,7 милијарди улагања и много радова које тек следе.
Вучић се осврнуо и на ток дијалога са Приштином, рекавши да је чланове Владе упознао са тим да Србија не може да прихвати став Приштине да ће Заједницу српских општина (ЗСО) формирати након признања независности, јер је ЗСО безусловна обавеза предвиђена Бриселским споразумом.
Они су се обавезали на стварање ЗСО не под условом било каквог признања, већ под условом да се испуне ствари око регионалне полиције, партиципације на изборима, све што је писало у Бриселском споразуму, и не могу да измишљају нове споразуме који не постоје, нагласио је председник.
То Београд, како је истакао, доводи у не лаку ситуацију, јер Албанци суштински не желе компромисно решење, већ такозвано међусобно признање, односно да Србија призна независно Косово.
На посебној седници Владе је било речи и о пројектима којима Београд може да помогне Србима на Космету, поновио је Вучић и подсетио на то да је отворена лабораторија за узимање ПЦР тестова у Косовској Митровици, а размишља се и о пројектима проширења капацитета и изградњи нових пројекта у здравственом сектору у Косовској Митровици и Грачаници.
Председник је најавио да ће до 10. новембра бити донета одлука о уласку грађана Србије на територију Северне Македоније и Албаније без ПЦР тестова, као и за њихове грађане у Србију.
Такође, како је објаснио, од тада ће бити могућ улазак српских грађана на територију Албаније без пасоша, само са личном картом, док је улазак за личном картом на територију Северне Македоније већ омогућен.
„Српска стварност“
