Mesto za reklamu
  1. 10. 2021.

“Ситуација јесте тешка, ако свакодневно умире 50 људи, то је огроман број, за мене као лекара то јесте катастрофа. Ако знамо да је ковид болест која има свој ток и може се помоћи, а није почетак епидемије, када нисмо имали на располагању вакцину, када нисмо имали на располагању знање које имамо данас да се спречи та болест и сачувају ти животи, који се губе”, изјавио је Маријан Ивануша директор Канцеларије СЗО у Србији, за РТВ.  

На питање да ли погоршање ситуације тражи нови начин лачења, промену у приступу, Ивануша, који је раније оцено да је тренутно стање у Србији “можда најтеже од избијање пандемије 2020.”,  одговара да је “сваки пацијент случај за себе” и да благе форме болести не треба лечити, да има и људи који чак и немају симптоме, али су позитивни, или средње тешки који могу бити код куће…

“Ми немамо неки ефикасан лек за лечење те вирусне заразе, и то треба пратити”, каже Ивануша.

А код тежих облика болести он издваја две форме: озбиљну вирусну упалу, која може имати озбиљне последице нарочито код старијих и хронично болесних, и прекомерну упалну реакцију тела на вирус Ковид 19, при чему је лечење различито.

А на питање како третирати целу државу, друштво, ако је попуњеност болница велика, и да ли је потребно нешто више од савета да се грађани вакцинишу и ставе маске у градском превозу, Ивануша каже:

“Као представник СЗО морам да кажем да свака држава одређује које мере ће да усвоји”, а да је он као лекар ближи ставовима медицинског дела Кризног штаба, који је препоручио строжије мере.

С обзиром на ситуацију да људи обољевају и од других болести Ивануша каже да систем у Србији “још увек ради на две траке”, али да та “друга трака која не покрива ковид 19” покрива само оне најхитније случајеве, а да на примеру других држава знамо како се смањио број пацијената са раком, због тога што људи оболели од рака нису успели да дођу у здравствени систем да би се болест дијагностификовала.

То ће, каже он, бити бумеранг с којим ћемо се суочити наредних година када ти пацијенти дођу са много тежим последицама болести које нису дијагностификоване.

Оцењујући ситуацију у својој земљи, Словенији, у којој се одвијају протести против ковид пропусница приликом којих је дошло и до сукоба полиције и демонстраната, Ивануша каже: “Насилни протести су нешто друго него жеља да се не вакцинише неко. Људи у Словенији су сматрали како су мере у Словенији строге, али, верујте ми, ја сам видео пуно строже мере у бројним западноевропским државама него у Словенији. Наравно, људи су уморни након годину и по, јако је тешко одржавати мере тако дуго, због тога је јако битно да се прилагођавају мере актуелној епидемиолошкој ситуацији.”

Коментаришући опаску водитеља да је “изгубљена комуникациона битка” оних који заговарају вакцинацију, у контексту контрадикторних ставова СЗО и појединих држава, па и наше, о потреби вакцинисања “трећом дозом” и комбиновању више различитих вакцина, Ивануша признаје да је и њему као лекару тешко да се снађе у тим контрадикторним информацијама, а камо ли обичним људима.

“Ја сам лекар и сваког дана читам литературу баш из подручја Ковида 19, нарочито вакцина, и верујем да људима који нису лекари, који немају неко медицинско образовање, изузетно тешко пратити све то. ”

Међутим, он каже да комуникациона битка није изгубљена, јер је у неким земљама велики број вакцинисаних, а да у другим земљама једноставно нема вакцина.

СЗО, каже он, као конзервативна организација, с једне стране чека сигурне резултате испитивања, а с друге је политичко питање, да без обзира на то што неки резултати показују да је 3. доза потребна одређеној популацији, у свету постоји 60-ак сиромашних држава које нису стигле до вакцине.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here