Mesto za reklamu
  1. 08. 2020.

Са завршеним факултетом реалност и жеља највећег броја студента је да оде ван земље и да тамо покуша да „уновчи“ своју диплому, ретки су случајеви још од почетка деведесетих и распада СФРЈ да су новонастале државе успеле да врате своје најбоље студенте кући, али Јелена Костић је одлучила да се врати и помогне у борби против корнавируса и остане у својој земљи.

   Прича Јелене Костић је другачија и са, по њеним речима, срећним крајем јер је након више од годину дана рада у Немачкој један позив променио све и вратио Јелену кући својим најближима и КБЦ у Северној Митровици учинио снажнијим за још једног лекара.

Јелена каже да је много лакше одлучила да се врати, одлазак је био тежак избор.

„Било је теже да донесем одлуку да одем у Немачку, нисам имала посао и шест година сам чекала иако сам завршила Медицински факултет у року, а за повратак сам се одлучила за пет минута“, почиње своју причу Јелена.

„Већина мојих пријатеља каже да ћу се покајати и да је ово грешка, али моја породица је пресрећна и ја сам срећна и када бих требала опет да донесем одлуку о повратку опет бих изабрала да се вратим, без размишљања“, каже Јелена.

Докторка Костић каже да упркос томе што је сада на послу теже него иначе због свих додатних мера, ношења маски, рукавица, скафандера, овде је срећна и када се пробуди и оде на посао и када се са посла враћа кући.

О Немачкој Јелена говори са поштовањем, али истиче да она није једини случај и да има доста оних који би се вратили и свој посао наставили да раде у Србији.

„Радила сам у Есену то је велики град близу Дортмунда са 600.000 становника и тамо нема баш много Срба, упознала сам докторку која тамо ради већ 30. година и она се не би вратила, али има велики број њих који би се вратили када би плата била мало већа, мада како време одмиче и како се улаже у наш здравствени систем ја верујем да ће се већина њих вратити у наредним годинама“, каже Јелена.

О самом раду у Немачкој и да ли ће искуство моћи да пренесе у свом раду овде она каже да се сусретала са интервенцијама које је тамо научила и које се овде још не примењују.

„Тамо сам видела ствари које овде нисам имала прилике да видим, например инфузију субкутано овде раније нисам видела да неко примењује, али однос према пацијентима је код нас много бољи. Немци цене наше лекаре зато што цене наше знање , али смо сиромашни са праксом и мислим да би требало на практичном делу више да порадимо“, сматра она.

Када упоређује проблеме које један лекар има у Немачкој и у Србији она каже да су проблеми потпуно различити.

„У Немачкој сте увек странац, ако Немац ради 100 одсто ви ћете радити 200 одсто. Радило се пуно, 14 дана рада 1 дан одмора па осам дана рада , тако да за месец дана добијете 4 или 5 дана одмора, а то је пуно посла. У Србији је борба са коронавирусом највећи проблем јер је непознаница целом свету, али мислим да се ми јако добро сналазимо. Ми смо се исто организовали као и у Немачкој, разлика је једино у свести грађана, Немци се придржавају мера“, каже она.

Према њеним речима има више разлога који су утицали на повратак, али су два била пресудна.

„Љубав према Србији и према домовини, Србија ме је школовала да лечим наш народ. Други разлог је моја породица. Они живе овде у Митровици и ни један новац на свету не може да купи мајчин загрљај и ту топлину. Ја сам пресрећна , ово је мој град, овде сам завршила факултет и надам се да ћу своју каријеру градити овде радећи са српским народом“, каже Јелена не скривајући осмех на лицу.

Она је мишљења да да људи треба да размисле о свом повратку у домовини јер су услови сваког дана бољи.

„Мој утисак је да су услови све бољи и бољи. Није исто сада и пре годину дана, сваког дана се све више улаже у српско здравство, плате су веће. Људи су вратили свест да цене лекаре и да поштују тако да нема баш много разлика у односу на Немачку. Ја бих позвала све моје колеге да се врате. Овде је све другачије наша култура, наш народ, наша земља. Чим уђете у Србију ви се већ лепше осећате“, истиче Костић.

Када је сазнала да је овде чека посао Јелена је све ствари из стана поклонила јер је власник стана захтевао да се стан испразни, а она није имала времена да све то продаје већ је све поклонила како би се што пре вратила. Захвалност каже дугује држави Србији и њеном руководству.

„Сви они заједно су ми створили услове да се вратим и да лечим српски народ и да своју каријеру градим лечећи српски народ“, закључује наша др Јелена Костић, повратник из Немачке.

„Српска стварност“ / Ј. С. /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here