- 01. 2020.
Снажан раст бруто домаћег производа Србије погурао је раст економије Западног Балкана, која је била посустала 2018. године, оценила је Европска комисија у најновијем извештају.
Европска комисија у новом извештају о привредним кретањима у земљама кандидатима за чланство у ЕУ констатује да је убрзању раста српског БДП-а углавном допринело снажно повећање бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, а раст су наставиле да подржавају и приватна и јавна потрошња.
“Србија, највећа привреда у региону, забележила је највеће убрзање годишњег раста БДП-а, са 2,9 процената у другом кварталу на 4,8 одсто у трећем кварталу”, констатује се у извештају.
Комисија је задржала пројекције раста српске економије за 2020. и 2021. годину на 3,8 процената и 3,7 одсто, респективно, колико је предвиђала и у својим јесењим прогнозама из октробра прошле године.
У документу се подсећа да је бонитетна агенција “Стандард и Пурс” (С&П) подигла кредитни рејтинг Србије са “ББ” на “ББ +”, што је само један степен испод инвестиционог нивоа, задржавајући позитивне изгледе.
ЕК је у извештају пренела и образложење “Стандард и Пурса”, да се побољшање кредитног рејтинга заснива “на прогзнозама снажног економског раста за Србију, упркос посустајању раста еврозоне, и на пројектованом обуздавању јавног дуга захваљујући континуираној фискалној дисциплини и повољном монетарном амбијенту”.
У Извештају Европске комисије прецизира се да су стране директне инвестиције у Србији достигле до новембра прошле године 3,1 милијарду евра, што је скок од 37,3 одсто међугодишње, при чему оне покривају финансирање дефицита текућег рачуна са 110 одсто.
Комисија истиче такође да је ММФ завршио у децембру трећу ревизију у оквиру Инструмента координације политике са Србијом и да је констатовао да земља наставља да бележи солидне економске и фискалне резултате, мада остаје рањива на екстерна кретања, док су унутрашњи ризици везани за кашњење структурних реформи.
У извештају се указује и на позитивна кретања на српском тржишту рада, где је стопа незапослености становништва старијег од 15 година оборена на 9,5 процената у трећем кварталу, али се додаје да се смањила и радна снага за 1,6 одсто у односу на претходну годину, услед пада броја становника и пораста неактивног становништва.
Према прогнози Комисије, стопа незапослености у Србији ће ове и наредне године бити додатно смањена, и то на 8,9 одсто и на 7,2 процента, респективно.
Када је реч о трговини Србије са светом, ЕК процењује да ће спољнотрговински дефицит износити 12,5 процената ове и 12,9 посто идуће године, док дефицит биланса текућих плаћања види на нивоу од 5,5 одсто за обе године.
Такође предвиђа да ће раст инфлације у 2020. и наредној години износити по 2,1 проценат.
„Српска стварност“
