22.10. 2019.
Нови моменат у пакету “нема добрих вести за Србију када је реч о решењу за КиМ”, стигао је, како је пренео председник Александар Вучић, из Сједињених Америчких Држава, од чијег је изасланика, каже, чуо да је ЕУ променила став и да би од Београда могла тражити признање.
“До сада ЕУ није постављала никакве предуслове Србији. Ми смо, међутим, од Американаца чули да се то можда променило, али желимо то да чујемо од наших европских партнера. Не могу да искључим да ће ЕУ тражити признање, али то до сада није учинила”, рекао је председник Србије за бечки Стандард.
Уколико се “Гренелова вест” потврди као тачна, она отвара низ нових питања у решавању косовског проблема.
Шта, дакле, Србија да ради у таквој ситуацији, шта може да ради и у ком оквиру би се то питање могло убудуће решавати?
Ствари сада стоје јасно, бар када је реч о транспарентној поруци коју је Вучићу пренео Трампов изасланик, Ричард Гренел и закључка српског председника после тога – Србији нико није нудио разграничење, нити корекцију граница, да став САД и ЕУ “није нешто што би за нас било добро и прихватљиво”, и да се од Србије очекује признање Косова у границама у којем су га они признали.
Јасно је и да Србија на уво решење не може и неће пристати и ту могућност је Александар Вучић децидно искључио више пута.
Шта, онда, даље, и како до решења које је потребно Србији?
У јавности се као могућност помиње нека форма међународне конференције, а у првим реаговањима на такву могућност и нове поруке са запада, председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун је поручио: “Онда Србија мора да подигне улог, да изађе из оквира решавања само косметског проблема и да питање поставимо регионално”.
Дрецун, наиме, сматра да би Србија морала у те преговоре да убаци и питање БиХ, односно питање будућности РС и статуса српског народа у региону, посебно у Црној Гори.
“На тај начин би могли да отворимо простор за другачије виђење косовског проблема од овога што је почетна идеја САД и неких западних земаља”, каже Дрецун.
Такође, истиче, конференција која се наговештава не може да прође без свих сталних чланица СБ, а тиме и Русије и Кине. Да ли је то могуће, да ли би и шта би Србији могла донети добро нека међународна конференција – такође су отворено питање.
Председник Вучић каже да се плаши међународних конференција о решавању косовског питања, али истиче да би, ако би до тога дошло, морале да учествују све велике светске силе.
Али, пре свих ових, на столу је, као кључно, питање – да ли ће нова бриселска администрација заиста одустати од бар јавно неутралног става око решења за КиМ, да ли ће дијалог бити настављен, хоће ли бити укинуте таксе…
Много тога ће још да се преговара, а, како је једном рекао Вучић, ништа није готово док не буде готово.
«Српска стварност»
