- 06. 2022.
Европски парламент је у свом овогодишњем извештају о Србији, поред владавине права и нормализације односа са Приштином, укључио и усклађивање са санкцијама против Русије као кључни елемент који ће одређивати укупан напредак земље на путу приступања ЕУ, преноси Танјуг из Брисела.
Финални текст извештаја о Србији, чији је нацрт поднео известилац Владимир Билчик, а у који је укључено 40 компромисних амандмана, биће стављен на гласање 14. јуна пред Спољнополитичким одбором Европског парламента, а закључно гласање очекује се на пленарном заседању ЕП у јулу.
Билчик је за Танјуг изјавио да би коначни текст извештаја о Србији још могао да буде измењен до пленарног гласања у јулу.
Једном усвојен на нивоу целог Европског парламента извештај добија форму резолуције која је по својој природи необавезујућу, али представља политичке смернице Србији за наставак пута евроинтеграција.
Танјуг је имао увид у финални текст извештаја, који је у значајној мери проширен и пооштрен компромисним амандманима, којим се изражава подршка Европског парламента “будућем чланству Србије у ЕУ”, али и подсећа да кредибилна перспектива проширења захтева “политичку вољу, одрживе напоре и реформе” као и “приврженост европским стандардима и вредностима”.
“Српске власти се позивају да се истински ангажују у неопходним реформама и врате земљу на прави пут европских интеграција и тиме испуне европске аспирације Србије”, наводи се у финалном тексту извештаја.
Највише амандмана и измена претрпео је део извештаја Владимира Билчика који се тиче односа Србије и Русије при чему се напомиње да Европски парламент “снажно жали” због чињенице да Србија” још увек није усклађена са санкцијама ЕУ након руске инвазије на Украјину” , а новоизабране власти у земљи се позивају да се “хитно ускладе” са санкцијама против Русије и Белорусије.
“Политичке снаге у Србији позивају се да обуставе своје кооперативне односе са ауторитарним политичким
странкама у Русији. Залажемо се да се даља преговарачка поглавља отварају тек када Србија предузима неопходне мере у том погледу, као и у области владавине права”, наводи се у једном од компромисних амандмана који је поднела посланица Зелених, Виола фон Крамон.
Виола фон Крамон је заједно са послаником либерала, Клеменом Грошељем и неколицином представника социјалдемократа у Европском парламенту, аутор највећег броја од 439 амандмана који су поднети на извештај о Србији, посебно у делу који се односи на сарадњу са Русијом.
Србија се кроз финални текст извештаја позива да се бори и против ширења “дезинформација о руској агресији против Украјине, што се односи и на медије блиске влади”.
Европски парламент позива Србију да “преиспита своју економску сарадњу са Русијом” и изражава забринутост због блиске сарадње Србије са Кином и Русијом у војној и одбрамбеној сфери.
Србија се позива да преиспита своје односе са Русијом у одбрамбеној политици и да све оконча војне сарадње са Русијом, као што је “регионални хуманитарни центар” у Нишу.
Усвојеним амандманима Европски парламент изражава и посебну забринутост због ниске подршке коју чланство у ЕУ има међу грађанима Србије при чему се констатује да се, према последњим анкетама, већина грађана Србије противи уласка у ЕУ.
У финалном тексту овогодишњег извештаја, Европски парламент понавља позив Србији да предузме кораке у циљу даљег повећања слободе медија, гарантовања слободе изражавања, независности медија и медијског плурализма.
Понављају се и позиви “на правду” у погледу противправног рушења у насељу Савамала у Београду, а позива на истрагу у случајевима Беливук, и Дарко Шариц.
“Наглашавамо да Инструмент ЕУ за претприступну помоћ (IPA III) предвиђа измене или чак суспензије средстава у случају значајног назадовања или недостатака напретка у борби против корупције и организованог криминала, као и у сфери слободе медија”, наводи се у тексту.
Европски парламентарци похвално су се одредили према напретку који је у Србији постигнут у развоју функционалне тржишне економије, као и према сарадњи који Србија показује у управљању миграцијама.
Поздрављени су кораци Србије у испуњавању препорука Савета Европе у превенцији коруције у парламенту и правосуђу, улазак мањинских група у нови сазив Скупштине Србије, сарадња Србије са суседима током пандемије и подршка власти одржавању Параде поноса у Београду као “кључног тренутка за ЛГБТИ+ заједницу у Србији и региону.
„Српска стварност“
