- 06. 2022.
Лидери ЕУ 27 су данас усвајањем закључака завршили дводневни јунски самит, током кога су, доделили статус кандидата Украјини и Молдавији, а када је у питању Западни Балкан позвали на убрзање процеса приступања, али без конкретних помака.
Лидери су разговарали о предлогу за оснивање Европске политичке заједнице чији је циљ да се понуди платформа за политичку координацију за европске земље широм континента.
“То би могло да се тиче свих европских земаља са којима имамо блиске односе. Циљ би био да се подстакне политички дијалог и сарадња ради решавања питања од заједничког интереса како би се ојачала безбедност, стабилност и просперитет европског континента”, наводи се у закључицма Европског савета.
Додаје се да овакав оквир “неће заменити постојеће политике и инструменте ЕУ, посебно проширење”, и да ће у потпуности “поштовати аутономију доношења одлука Европске уније”.
Европски савет је у оквиру закључака са другог дана самита подржао предлог Европске комисије да Хрватска усвоји евро као званичну валуту од 1. јануара 2023. године.
ЕУ лидери су позвали Европску комисију да заједно са међународним партнерима истражи начине за обуздавање растућих цена енергије, укључујући изводљивост увођења привремених ограничења увозних цена тамо где је то потребно.
Комисија је позвана и да хитно настави са својим напорима у циљу обезбеђивања снабдевања енергијом по приступачним ценама, а позива се и на ближу координацију између држава чланица у области енергетике.
У делу закључака који се односи на рат у Украјини, Европски савет понавља да чврсто стоји уз Украјину и да ће Европска унија наставити да пружа снажну подршку укупној економској, војној, социјалној и финансијској отпорности Украјине, укључујући хуманитарну помоћ.
Напомиње се да ће Русија, Белорусија и сви одговорни за ратне злочине “одговарати за своја дела, у складу са међународним правом”, а све земље, посебно кандидати за чланство се позивају да се ускладе са санкцијама ЕУ.
Најављује се и да ће ЕК ускоро представити предлог да се Украјини додели нова макрофинансијска помоћ у износу до девет милијарди евра.
Европски савет у својим закључицма “признаје европску перспективу Украјине, Републике Молдавије и Грузије”, додељује кандидатске статусе за Украјину и Молдавијиу и наводи да је “спреман да додели статус земље кандидата Грузији” и када буду решени приоритети наведени у мишљењу Комисије о захтеву за чланство Грузије.
Првог дана самита ЕУ лидери су усвојили закључке о Западном Балкану, којима позивају на “убрзање процеса приступања”, “унапређење постепене интеграције” ЕУ и региона, али и наглашавају важност напретка у нормализацији односа Београда и Приштине.
Европски савет “потврђује хитност постизања опипљивог напретка у решавању отворених билатералних и регионалних спорова” на Западном Балкану, измеђуосталог и “кроз дијалога Београда и Приштине, а у циљу нормализације односа Србије и Косова”.
Текст закључака понавља “недвосмиселну подршку ЕУ перспективи чланства Западног Балкана”, али и подсећа на значај реформи на Западном Балкану, првенствено у области владавине права, а посебно оних који се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.
ЕУ лидери су поручили да је Конфренција о будућости Европе била јединствена прилика за сарадњу са европским грађанима и позвали институције да обезбеде ефективно праћење овог извештаја о предлозима датим током Конфренције.
Европски савет је изразио дубоку забринутост због недавних поновљених акција и изјава Турске и позвао Анкару да поштује суверенитет и територијални интегритет свих држава чланица ЕУ.
Турска се позива и да поштује међународно право, да деескалира тензије у интересу регионалне стабилности у источном Медитерану и да промовише добросуседске односе на одржив начин.
Када је реч о Белорусији, ЕУ лидери нагалшавају да је демократско право белоруског народа да има нове, слободне и поштене изборе и позвају белоруске власти прекину репресију и да ослободе политичке затворенике.
„Српска стварност“