- 02. 2019.
Годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије биће одложен док се не заврше избори за Европски парламент заказани за крај маја, наводе дипломатски извори у Бриселу. Тек тада биће јасније колико нових поглавља ће Србија моћи да отвори на међувладиној конференцији у јуну. Од резултата европских избора зависиће и правац политике проширења ЕУ на Западни Балкан, оцењују аналатичари у Бриселу.
Иако најављен за средину априла, годишњи извештај Европске комисије о Србији и другим земљама Балкана биће објављен највероватније тек 29. маја. Знак да неке земље чланице виде проширење на Балкан као ризик на унутрашњем плану уочи избора.
“Није само реч о одлагању годишњих извештаја, већ и о томе да лидери Западног Балкана неће бити позвани да присуствују на европском самиту у Сибиу за време румунског председавања”, напомиње Срђан Цвијић са Института за отворено друштво из Брисела.
И док земље чланице неће да ризикују са темом проширења уочи избора, одлагање извештаја могло би да поремети очекивани календар догађаја, јер ће за одлуку о броју нових поглавља у преговорима са Србијом средином јуна, на располагању бити само две или три недеље.
Србија има пет поглавља у процедури одлучивања, а до сада је за време једног председавања отварала највише два. Лакмус папир за стање проширења у јуну биће одлука о отварању преговора са Македонијом, која упркос споразуму са Грчком није извесна.
Много питања након нових избора
Ситуацију би могли да закомпликују и резултати избора.
“Нећемо имати као до сада солидну већину две највеће политичке групе, Народне партије и социјалиста. Мораће можда да уђе трећа и четврта политичка група у ту једначину, што би значило можда одгађање формирања нове Европске комисије”, додаје Цвијић.
Садашња ЕК усвојила је стратегију за Балкан у којој се први пут помиње 2025. као рок за чланство Србије, али тај документ није до сада преокренуо динамику проширења.
“Државе чланице нису потврдиле документ већ су га примиле к знању, самим тим остављена је одређена недоумица око будућности документа. То има посебну снагу имајући у виду да се ближе избори за Европски парламент и бирање нове ЕК”, сматра Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике, Београд.
Зато ће састав и организација нове ЕК после избора бити важни и за Балкан, посебно питање хоће ли постојати посебан ресор за проширење и ко ће га преузети од садашњег комесара Хана.
„Српска стварност“ / РТС /
