- 05. 2019.
Да би један Србин први пут ушао у Европски парламент потребно је да добије око 60,000 гласова у Хрватској. Какве су шансе кандидата СДСС-а, ко су и где су његови бирачи и зашто је важно да се региструју до 15. Маја?
Између 23. и 26. маја у земљама ЕУ се одржавају девети избори за заједнички Европски парламент.
Прво, коалиција козервативних (216) и социјалдемократских (185) снага држи већину у парламенту од 751 места, али су јој најављени драматични губици.
Друго, проспекти десних и националистичких странака расту (тренутно 146), али како оне наступају у три блока, однос снага би могао остати исти.
Треће, у ЕУ парламент би први пут ушао један Србин – Дејан Јовић на листи Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорада Пуповца.
На коју изборну рачуницу се ослања политичка калкулација СДСС-а, српске мањинске странке чија подршка у Сабору осигурава опстанак ХДЗ-ове владе премијера Пленковића?
Између 23. и 26. маја у земљама ЕУ се одржавају девети избори за ЕП
Хрватска у Европски парламент шаље 11 посланика, можда и дванаестог ако Уједињено краљевство изађе из ЕУ. На ту варијанту не треба рачунати, јер Енглези неће ускоро напустити ЕУ, ако уопште.
Дакле, 11 парламентараца иду из Хрватске у Брисел. Да би један од њих био са листе СДСС-а, неопходан, можда и довољан услов је да страначка листа добије 60.000 гласова.
Гледано математички, то није неки проблем. У Хрватској тренутно живи негде око 190.000 Срба, отприлике две трећине старије од 18 година. Да пола од те две трећине гласа за листу СДСС-а, неопходан услов је испуњен.
Али, у Хрватској је 1991. живело 580.000 Срба. Негде око 300.000 их је отишло, одселило, директно или индиректно отерано, како ко – у Србију, Босну, Аустрију, Немачку, САД, Француску…
Многи из те категорије, поготово они у самој Србији, што је статистички и највећа група, поседују двојно држављанство, српско и хрватско.
У погледу држављанства, Србија и Хрватска воде толерантну и опуштену политику. Кад би Хрватска забранила двојна држављанства, онда би ХДЗ исекао грану на којој седи, јер добар део његовог гласачког тела живи у Херцег-Босни, теоретски другој држави. Кад би Србија забранила двојно држављанство, признала би резултате протеривања Срба из Хрватске, Косова и делова БиХ.
Колико Срба живи у Србији, поседује хрватски пасош и има преко 18 година је ствар српске и хрватске државне статистике. Али хоће ли то бирачко тело заиста изаћи на изборе, у практичном смислу зависи од хрватске амбасаде и конзулата по Србији, као и од добре воље исељених Срба.
Успех СДСС-а, слање једног српског посланика у ЕУ парламент, зависи од мобилизације међу српским делом хрватског електората.
Проблем странке Милорада Пуповца је до сада био тај, да је више Срба из Хрватске гласало за хрватске социјалдемократе, него за њега.
Српска православна црква, традиционално уздржана према свакој врсти директног, јавног, политичког ангажмана, позвала је вернике да гласају за листу СДСС-а.
Конкретно, гласом и прогласом су то до сада учинили епископ аустријско-швајцарски Андреј и митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
Препорука на фејсбук страници епископа Андреја: “Драга браћо и сестре! Епархија аустријско-швајцарска, Италије и Малте искрено позива своје вернике који поседују хрватске папире, да излазе на предстојеће изборе за Европски парламент. Речено је да верници могу да се пријаве до 15. маја у својим дотичним хрватским посланствима широм Епархије. Са благославом, епископ Андреј”.
Загребачки митрополит Порфирије је ту препоруку дао после службе на Цвети у Цркви Светог Преображења прошлог месеца, с Пуповцем десно поред себе. Што је већ догађај по себи, јер Пуповац обично долази с леве стране!
Митрополит Порфирије и Милорад Пуповац у Српској црквеној општини у Загребу после службе на Цвети
Андреј и Порфирије, два монаха, теолога и црквена администратора, улажу свој лични и ауторитет цркве да би помогли Пуповцу и Јовићу, двојици левих интелектуалаца, које су околности и искуство полако довели на позиције политичког центра. При томе сва четворица деле наду да ће та надидеолошка порука бити схваћена на прави начин од Срба левице, деснице и центра, од верника и атеиста, урбаних и руралних, од Срба у Хрватској и Срба у Србији.
А та порука је – поштовано бирачко тело, поштовани посматрачи и публико, свађајте се после. Сад нам треба да пошаљемо некога у Брисел ко ће говорити не само о положају Срба у Хрватској, већ посредно подизати толеранцију парламента према уласку државе Србије у Унију.
Али хоће ли први Србин ући у ЕУ, не једном, већ сада, 26. маја ове године, то је нешто што зависи само од Срба. Ако тај подухват не успе, ако апстинирају од избора, ако презру ту врсту политичке артикулације, онда су сами криви и губе свако право да за неуспех оптужују Хрвате, Брисел, Берлин или Запад у целини.
Срби с хрватским пасошем имају барем шездесет хиљада разлога да изађу на ове изборе. Срби из Србије имају седам милиона разлога да их у томе емотивно подрже.
„Српска стврност“
