- 03. 2021.
Забрана примене вакцине АстраЗенека у већем броју европских земаља је веома забрињавајуће. Све велике здравствене организације, на челу са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Европском агенцијом за лекове (ЕМА), наглашавају да треба наставити са вакцинацијом, јер корист против болести ковид-19 неупоредиво надмашује потенцијалне ризике који нису доказани нити постоји биолошка основа која их повезује са вакцином, каже у разговору за портал Н1 др Анита Миличић, руководилац Лабораторије за формулацију вакцина института Џенер на Универзитету у Оксфорду.
Бивши београдски студент, а сада професор на Универзитету Оксфорд др Анита Миличић указује да је компанија АстраЗенека потврдила да су на расподељеним контингентима вакцина спроведене све контролне мере. Како каже, досад је дато више од 17 милиона доза вакцине АстраЗенека широм света, без учесталости тромбоемболијских појава изнад бројева који се иначе региструју у општој популацији.
Вакцина британско-шведске компаније АстраЗенека доспела је пре неколико дана у фокус јавности након што је више европских земаља суспендовало коришћење те вакцине због стварања опасних крвних угрушака код неких особа које су примиле вакцину тог произвођача.
“Свакако да треба испитати и објаснити забрињавајуће појаве и очекује се да ће ЕМА објавити да не постоји узрочно-последична веза са вакцином. У моменту када је све више нових инфекција широм Европе, заустављање вакцинације је несразмеран потез и поспешује неповерење грађана у вакцину АстраЗенека која је безбедна и ефикасна, и спасава људске животе“, констатује др Миличић.
Говорећи о нуспојавама које се јављају код једног броја вакцинисаних, др Миличић напомиње да оне не трају дуже од три дана, најчешће 24 до 48 сати, наглашавајући да су сви ти ефекти “далеко блажи и краткотрајнији од заразе вирусом и последица инфекције ковид-19“.
„Нуспојаве показују да вакцина делује“
“Као прво, треба нагласити да нуспојаве показују да вакцина делује и да изазива имунски одговор, као и да су све нуспојаве пролазне. Дејство вакцине започиње активацијом нашег урођеног имунског система. Тај систем реагује у току првих 24 до 48 часова од вакцинације или инфекције и предуслов је за активацију дуготрајног имунитета, који се базира на формирању антитела и одбрамбених ћелија (лимфоцита)”, истиче наша саговорница.
Како објашњава, нуспојаве су заправо симптоми активације урођеног имуног система, иако нису увек присутне и манифестују се различито од особе до особе.
“Конкретно за вакцину АстраЗенека, досадашња примена показује да је између 30 и 40 одсто особа осетило један или више од следећих симптома: бол на месту убода, умор, главобољу, бол у мисићима или зглобовима, грозницу, мучнину. Несто ређи симптоми су оток или црвенило на месту убода, повишена температура, повраћање или дијареја, који се јављају код приближно десет одсто вакцинисаних. Ретки ефекти код око један одсто особа укључују вртоглавицу, смањен апетит, болове у стомаку и промене на кожи”, наводи др Миличић.
Указује да су детаљне клиничке студије, које су рађене у Великој Британији, Бразилу и Јужној Африци на укупно неколико десетина хиљада учесника, показале добар имунски одговор који обухвата и антитела и лимфоците у свим старосним групама.
“Кад је реч о смањењу ризика од болести, после прве дозе процена је да вакцина АстраЗенека има ефикасност око 60 одсто, а после две дозе, дате у размаку од 12 недеља, ефикасност је несто изнад 80 одсто. Оно што је најбитније је да ли вакцине делују у широј популацији. Досад је АЗ вакцину примило више од 17 милиона људи, потврђујући безбедност вакцине на нивоу становништва. Међутим, процена епидемиолошке ефикасности је могућа само у срединама са високим процентом вакцинисаних особа. Досадашњи резултати из Шкотске, као и шире из Британије, указују на добру ефикасност, врло сличну резултатима клиничких студија, и то међу особама старијим од 65 година“, оцењује др Миличић.
Др Милинчић наглашава да вакцине делују на колективном нивоу, додајући да је “свако од нас заштићен у одређеном степену“, зависно од индивидуалног имуног система, старосног доба, здравственог стања.
“Оно што нас поузданије штити јесте колективни имунитет. Ако је већина популације вакцинисана, онда смо и понаособ боље заштићени. Ниједна вакцина нема 100 одсто ефикасност, али ако се спроведе масовна вакцинација где 90 одсто или више становништва прими вакцину, онда је врло вероватно да ће се вирус потпуно сузбити и престати да циркулише кроз популацију”, истиче др Миличић.
Одговарајући на питање због чега се ревакцинација АстраЗенеком обавља тек након 12 недеља, што је, иначе, знатно дужи период него што је то случај са осталим вакцинама, др Миличић објашњава да се интервал између две вакцине одређује емпиријски.
“Тестира се више интервала и тражи онај који даје најбољу ефикасност, односно заштиту од болести. Дужина интервала у највећој мери зависи од типа вакцине, а друга доза се обично даје када ефекат прве дозе почне да јењава. Вирусни вектори имају дуготрајно дејство на имуни систем – за аденовирус се зна да имунски одговор на прву дозу може да траје неколико месеци и ако се друга доза да прерано могуће је да неће имати додатни ефекат. У клиничким студијама прошле године тестирано је неколико интервала, од четири до 12 недеља. Најдужи интервал показао се и најефикаснијим у заштити од ковида-19“, напомиње наша саговорница.
“Вакцина АстраЗенека безбедна и за дојиље”
Др Анита Миличић наводи да је вакцина потпуно безбедна и за дојиље и додаје да за жене које планирају трудноћу у блиској будућности вакцина такође није контраиндикована.
“За труднице је препорука да се направи индивидуална анализа и установи да ли постоји висок ризик од заразе коронавирусом, на пример рад у медицинској струци. Тренутни савет трудницама је да приме вакцину уколико су изложене вирусу, јер су последице заразе знатно опасније од потенцијалних последица вакцинације, које су засад само теоретске. Јасно је да је то веома важно питање и клиничка тестирања вакцина Фајзер и АстраЗенека на трудницама су у току. Такође, постоје случајеви где су учеснице клиничких студија изведених просле године затруднеле током студије, па се и оне прате да би се установило да ли је вакцина потпуно безбедна у трудноћи”, подвлачи др Миличић.
На питање постоје ли старосна ограничења за вакцинисање АстраЗенеком, саговорница портала Н1 истиче да је вакцина одобрена и безбедна за све старосне групе изнад 18 година, додајући да су тренутно у Великој Британији у току студије које обухватају испитанике старости од шест до 16 година.
“Расположиви подаци из Британије, где је више од 85 одсто свих особа старијих од 65 година примило бар једну дозу Фајзер или АстраЗенека вакцине, показују да је хоспитализација у тој старосној групи опала за више од 90 одсто у последња два месеца. Британија је под оштрим рестрикцијама од почетка јануара, па није једноставно раздвојити утицај рестрикција и вакцинације, али тако драматичан пад није примећен до сада, што указује на добро заштитно дејство вакцине. Најскорије информације британске здравствене организације показују да код особа старијих од 70 година и Фајзер и АстраЗенека вакцина умањују симптоматску инфекцију за око 60 одсто после прве дозе“, наглашава др Миличић.
Коментаришући ефикасност вакцина против нових сојева коронавируса, др Миличић каже да је још нема довољно поузданих података о томе.
“Међутим, с обзиром на то да у Великој Британији сада скоро у потпуности циркулише Б.1.1.7 – такозвани британски сој, а ефикасност примењених вакцина одржава се на око 80 одсто, закључује се да постојеће вакцине базиране на првобитној секвенци С-протеина делују и против Б.1.1.7 соја. Мање је извесно да ли ће вакцине које имамо штитити против јужноафричког или бразилског, или против неких будућих сојева“, опрезна је др Миличић.
Објашњава да нови сојеви настају кад вирус има слободу ширења кроз популацију: тиме се вирус размножава и тада настају мутације. Ако се створе мутације које вирусу дају предност у смислу размножавања или инфективности, оне се генетички фиксирају и тако настаје нови сој, каже наша саговорница.
“У наредним месецима је од велике важности да се путем вакцинације, рестриктивних мера и дистанцирања максимално спречи ширење вируса кроз становништво. Тиме се смањује вероватноћа стварања нових мутација, а последично и настанак нових сојева. У противном, борба између нових сојева и ‘старих’ вакцина може потрајати веома дуго”, упозорава др Миличић.
Саговорница портала Н1 истиче да се вируси који циркулишу у разним популацијама генетички анализирају и тако се сазнаје да ли у неком региону почињу да доминирају нови сојеви. Додаје и да се упоредо епидемиолошки испитује понашање тих нових сојева, њихова инфективност и патогена својства.
У току су студије комбиновања различитих вакцина
“Уколико се установи да одређени сој почиње да доминира и да постојеће вакцине немају дејство, нове вакцине ће садржавати генетичку секвенцу новог соја. Предност вакцина које се базирају на иРНК или вирусним векторима јесте у томе што се секвенца у вакцини може брзо заменити и прилагодити новим сојевима, а производња се може започети у року од свега неколико недеља. Међутим, тај приступ неминовно значи да вирус има предност, јер вакцинолози могу само да прате промене и реагују након што се вирус устали. Зато се између осталог ради и на другим технологијама, као што је на пример употреба ађуванаса – додатних супстанци које имају потенцијал да прошире имунски одговор и евентуално застите од више различитих сојева“, напомиње др Миличић.
Према њеним речима, у току су и студије комбиновања вакцина, конкретно Фајзер и АстраЗенека, где се даје различита вакцина при првој и другој дози. Примена овог приступа, како каже, омогућила би већу флексибилност у искоришћавању доступних капацитета доза, а потенцијално има и “имунолошку предност проширивања и побољшавања имунског одговора“.
Оцењује да је резултат широког обухвата вакцинације у Великој Британији, упоредо са стриктним националним затварањем, драматичан пад у броју хоспитализованих особа и нових инфекција, као и нижа стопа смртности у периоду од два месеца.
“Почетком јануара, услед ширења новог Б.1.1.7 соја, који је за 70 одсто инфективнији и знатно смртоноснији од првобитног вируса, здравствени систем у Британији је био пред колапсом, региструјући скоро 60.000 нових случајева дневно. Данас је тај број вишеструко нижи – око четири до пет хиљада нових инфекција дневно. То је и даље незанемарљив број, али постоји нада да ће наставак масовне вакцинације, уз споро и постепено укидање рестриктивних мера, омогућитии да се одрзи контрола над ширењем инфекције“, закључује др Анита Миличић, имунолог и вакцинолог са Универзитета у Оксфорду.
„Српска стварност“ / Никола Којић, Ј.С. /
