Mesto za reklamu
  1. 10. 2020.

Од почетка епидемије у Србији је коронавирус потврђен код 33.735 људи, а од последица заразе преминула је 751 особа. Укупно је тестирано 1.147.039 узорака.

Према последњим подацима, хоспитализована је 281 особа, а на респираторима су 23 пацијента.

Према последњем пресеку, у Србији су коронавирусом заражене још 73 особе, а још један пацијент изгубио је борбу са ковидом 19. Тренутне бројке нису тако велике, али су опомињуће, јер се преко ноћи могу променити. Тим пре јер се вирус убрзано шири у многим земљама света, па и у нашем окружењу. Представници тих земаља најављују увођење рестриктивних мера, а неке су то већ учиниле. Ми смо такорећи јуче неке рестрикције укинули и најављујемо да већих рестрикција неће ни бити. Ствара се једна оптимистичка атмосфера, која није примерена тренутку у коме се свет налази, па многи не примењују ни законске обавезне мере, као што нису примењивали ни до сада.

Министар здравља Златибор Лончар истакао је да постоје неки градови где се повећава број заражених – у Београду, Нишу, Краљеву, Трстенику и Врању.

Београд је био и остаје жариште вируса и даље је доминантан са близу 40 одсто свих регистрованих случајева, па је појачана приправност више него нужна, али је опуштеност неодговорних појединаца веома присутна.

Ситуација у Трстенику није алармантна, али јесте упозоравајућа због чега су увођењем ванредне ситуације пооштрене мере.

Декан Медицинског факултета у Београду Небојша Лалић каже да је створен утисак да је превазиђен ковид 19 и да је са њим завршено, али да није тако.

На порталу еУправа омогућено је електронско заказивање пи-си-ар тестирања на лични захтев. Електронско заказивање термина у једној од 25 лабораторија у 22 града и општине могу да закажу сви грађани, страни држављани са боравком у Србији и туристи.

Заменица директора Института “Батут” Дарија Кисић рекла је за РТС да је “Батут” кровна институција за јавно дравље у земљи, у који стижу сви подаци прикупљени од стране регионалних института.

Када је реч о епидемијског ситуацији и бројкама које пристужу свакодневно, Кисићева указује да је најважније да ли је било преминулих у последња 24 сата као и колики је број особа на респиратору, са најтежом клиничком сликом.Такође, додаје, битно је и колика је оптерећеност здравствених установа, број хоспитализованих и расположиви капацитет како би се реаговало на време. Истиче да је епидемијска ситуација у Србији изузетно повољна у поређењу са другим земљама региона и Европе. Наводи да предстоји зимски период кад је сезона и других респираторних инфекција. Овај епидемијски период је дужи него што се мислило, многи су изгубили стрпљење, али не смемо да дозволимо да се дозволи зараза и ширење инфекције”, закључује Дарија Кисић.

Нажалост или на срећу, не мисле сви наши стручњаци као Дарија Кисић и треба веровати да ће се сагледати стварна ситуација и да ће се пронаћи најбоља решења. Јер, најшира јавност почиње да сумња у веродостојност изнетих чињеница. Јер, и стручни део кризног штаба износи различите погледе, чак на истој конференцији за медије.

Зато ми апелујемо да у ситуацији када је цео свет запљуснут новим таласом вируса и када и даље имамо отворене границе и доста либералне прописе, да се чувате уважавајући добро знане мере и да бежите од неодговорних појединаца који ништа не уважавају и против којих се ништа не предузима: Значи, не заборавите на маске, дистанцу и прање руку, кад год је то нужно.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here