Mesto za reklamu
  1. 10. 2021.

Лидери 27 земаља чланицва ЕУ са самита у Бриселу позвали су на јачање напора у циљу превазилажења неодлучности, коју грађани имају када је реч о вакцинацији против ковид 19.

ЕУ лидери констатују да је вакцинација донела значајан напредак у борби против ковида, али да се стопа вакцинације мора повећати широм Европе.

“Да би се даље повећале стопе вакцинације широм Уније, требало би појачати напоре за превазилажење неодлучности у вези са вакцином, укључујући и борбу против дезинформација, посебно на платформама друштвених медија”, наводи се у закључцима самита.

Лидери ЕУ су позвали земље чланице на даљу координацију у циљу олакшавања слободе кратања унутар ЕУ, у светлу епидемилошке ситуације, а Комисија је позвана да убрза свој рад на узајамном признавању сертификата са трећим земљама.

Позива се и на финализацију тзв. Уније здравства, која би требало да осигура бољу превенцију, спремност и одговор ЕУ на будће здравствене кризе.

Европски савет поновио је посвећеност ЕУ доприносу међународном одговору на пандемију и обезбеђивању приступа вакцинама за све.

Поред позива државама чланицама да убрзају испоруке вакцина земљама где су оне најпотребније, ЕУ се обавезала и да ће наставити да подржава производњу и употребу вакцина у партнерским земљама.

На дводневном самиту лидера Европске уније у Бриселу једна од главних тема била  је енергетска криза изазвана рекордним ценама струје и гаса. Такође, у први план је избио и спор Брисела и Варшаве око одлуке пољског суда да не призна првенство европског права над домаћим законима.

Спор Брисела и Варшаве око независности правосуђа и владавине права у Пољској није од јуче, али је недавна одлука пољског суда да одбије првенство европског права у односу на домаће законе схваћена као потенцијално први корак Пољске ка изласку из Европске уније или макар европског правног поретка.

Представници више земаља чланица су доста оштро говорили о поступку пољског суда и истакли да тај проблем улази у срж функционисања Уније и њеног правног поретка.

Иако постоје бројне финансијске и друге санкције које су на располагању Бриселу, ићи ће се средњим путем који заговара и немачка канцеларка Ангела Меркел, а то значи без отворене конфронтације, уз тражење компромиса.

Опроштајни самит за три европска лидера 

Данашњи самит у Бриселу је занимљив и по томе што је опроштајни за чак три европска лидера – за чешког премијера Андреја Бабиша, председника шведске владе Стефана Левенаи немачку канцеларку Ангелу Меркел, која одлази након 16 година на челу Немачке и укупно 107 самита европских лидера на којима је учествовала.

Ангела Меркел последњи пут у Бриселу као канцеларка

Меркелова је међу европским лидерима била пре финансијске кризе, пре мигрантске и дужничке кризе, пре пандемије коронавируса – све се променило од почетка до краја њеног мандата, а можда се заправо ништа и није променило.

На првом самиту на којем је Ангела Меркел учествовала, у децембру 2005. године, такође се расправљало о миграцијама, о климатским променама и владавини права, али у Ираку.

Било је речи и о проширењу на Западни Балкан и тада је Северна Македонија, која се другачије звала, добила статус кандидата, али ни 16 година касније није почела преговоре о чланству.

Присећају се сви да је на почетку свог мандата у новембру 2005. године Ангела Меркел рекла да ће, када је у питању проширење Европске уније, заступати политику малих корака.

Многи су сагласни да је Меркелова у бурном периоду сачувала стабилност Европе и безбедно је провела кроз све кризе, али да су мали кораци политике проширења на Западни Балкан остали сувише мали кораци.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here