- 0 06. 2021.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је да је очување нашег културног наслеђа један од услова опстанка српског народа на Космету и да спада међу приоритете културне политике наше земље.
Гојковић је, приликом отварања научног скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”, указала и на истовремени значај борбе за очување културне баштине на Косову и Метохији коју водимо на међународном плану.
У контакту са представницима Унеска и других међународних организација које се баве заштитом културног наслеђа, свакодневно подсећамо на то да претензије Приштине за пријем у чланство међународних организација које се баве културом нису у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН нити су у интересу очувања културног наслеђа, поручила је потпредседница Владе.
Она је у Српској академији наука и уметности рекла да сви они који претендују на нашу културну баштину рачунају на то да брисање материјалних трагова постојања једног народа протоком времена трајно уништава његово сећање и идентитет.
Ипак, оно што ниједан покушај крађе историје и идентитета не може да избрише јесте дубоко укорењена свест о културним коренима нашег народа. Одатле потиче и одлучност да негујемо и чувамо свест о величини наших светиња, заједно са материјалним споменицима, нагласила је Гојковић.
Она је истакла изузетну важност тога да на тему нашег културног наслеђа на Космету у друштву постоји јединство и сагласност државних органа, Српске православне цркве и бројних других друштвених актера, која је нарочито исказана у најтежим тренуцима.
Према њеним речима, сваки народ који заузима своје место на историјској сцени мора да зна шта је његово културно наслеђе и где су његови корени, а неговање свести о томе значи и бригу о будућности народа и земље, на добробит светске културе и читавог човечанства.
Гојковић је констатовала да смо све више сведоци и такозваног „меког“ притиска на нашу верску и културну баштину и као пример навела август 2019. године, када је на остацима цркве Светог Николе у Новом Брду постављена тзв. косовска застава, одржана манифестација „Дани Артане“ и служена римокатоличка миса на темељима овог православног храма, а све у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етнички албанске локације.
Штавише, како је истакла, све то се дешавало у специјалној заштићеној зони која обухвата српске средњовековне културно-историјске и верске споменике.
Други драстичан пример, како је навела, јесте изградња пута који би повезао Косово и Метохију са Црном Гором.
Гојковић је подсетила на то да је, одлуком Приштине, тај пут трасиран непосредно уз манастир Високи Дечани, чиме је и даље била угрожена задужбина краља Стефана Дечанског из 14. века, која ужива статус светске културне баштине.
Она је додала и да паралелно са изградњом пута, представници локалне самоуправе одбијају да имплементирају и одлуку Уставног суда у Приштини да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земље.
Овим актима прекршене су чак и одредбе приштинског Закона о специјалним заштићеним зонама, па је евидентно да привремене институције у Приштини директно и свесно крше и сопствене законе, упозорила је потпредседница Владе.
Гојковић је навела да је наше културно благо на Косову и Метохији, деценијама уназад и све до данас, изложено различитим врстама насиља и претњи, отвореним насртајима и физичком уништавању, као и свакодневним кампањама и притисцима, покушајима брисања и фалсификовања.
Она је подсетила на то да је Министарство преко Републичког завода за заштиту споменика културе спровело конзерваторско–рестаураторске, сликарско-рестаураторске и санационе радове у манастирима Бањска, Високи Дечани, затим у Пећкој патријаршији, Грачаници, Богородици Љевишкој, Великој Хочи и манастиру Светих архангела код Призрена.
Заједно са Републичким заводом за заштититу споменика културе ове године смо, како је додала, наставили радове на обнови манастира Бањска и Цркве Богородице Љевишке у Призрену.
Гојковић је поручила да је Министарство културе наставља са својом мисијом неговања и заштите наше културне баштине на Косову и Метохији, као и да од завршетка НАТО агресије јуна 1999. године српски стручњаци активно раде на остварењу овог циља.
Споменичко наслеђе на Косову и Метохији аутентични је сведок и место настанка српске државе, Српске православне цркве и културе нашег народа. Оно представља кључни елемент националног, културног и духовног идентитета српског народа. Истовремено, оно је и важан и препознати део културног наслеђа Европе и света и на томе морамо да инсистирамо, закључила је потпредседница Владе.
„Српска стварност“
