Mesto za reklamu

ИНТЕРВЈУ СА ПОВОДОМ:  Музичка Школа „ABC OF MUSIC“
Музички педагог Жељко Гламочанин

  1. 11. 2018.

 „Ренесанса“ развоја српске заједнице у Аустралији – Нове управе, нови људи, и идеје – Обједињавање музике и српског језика: победничка формула – Потреба за научном артикулацијом педагошких метода – Револуционарна и храбра идеја

Последњих година, уз признање стагнације, постајемо сведоци „ренесансе“ у свим сегментима рада и постојања српске заједнице. Прилив образованих и професионалних кадрова у свим сегментима заједнице, довео је до неминовне имплементације нових идеја. Уз дужно поштовање ономе што је претходило, наставак рада налаже изналажење метода које су револуционарне и храбре. Такав пример је Музичка Школа „ABC of Music“. Оснивач, господин Жељко Гламочанин, који 13 година живи и ради у Аустралији, осмислио је концепт обједињавања наизглед неспојивог: музике и српског језика.

Музички педагог Жељко Гламочанин     „Наслеђе“ на проби у Бониригу

Све ово био је повод за интервју који заслужује више простора од једног обичног текста. О чему је реч – питате се. Суштина је базирана на филозофском и научно доказаном приступу. Наиме, још током античког периода Платон је тврдио: „Учио бих децу музици, физици и филозофији, али највише музици јер су музика и све уметности кључ вештине учења“.

Најтежи део био је како представити идеју (формулу) коју је требало преточити у научно артикулисану дисциплину педагошког приступа учењу језика. Наведимо три примера:

  1. Швајцарска – Истраживање које је обухватило 1200 малишана показало је да је практиковање музике помогло деци у учењу читања и вербалним вештинама. Резултат је био побољшање концентрације, когнитивних способности и развој критичког мишљења.
  2. Хонг Конг – Студија изведена на узорку одрасле популације доказала је да су учесници који су имали музичко образовање у периоду старости пре 12 година, имали већу способност изражавања мисли у односу на оне који нису имали никакво музичко образовање.
  3. САД – Истраживање изведено на узорку деце узраста од 5 до 7 година старости која су показивала слабије резултате, показала су да су исти учесници престигли вршњаке у области математике после седам месеци музичког образовања.

Оваквих потврда је много, што доказује да бављење музиком у било ком узрасту утиче на систем задовољства који активира делове мозга одговорне за еуфорију и стимулише процес стицања знања.

Интервју са господином Жељком Гламочанином оснивачем „ABC of Music“ био је професионално задовољство.

С. Г. – Господине Гламочанин, иако сте свима добро познати молим Вас да за почетак представите свој досадашњи рад.

 Ж. Г. – У децембру славимо седми рођендан. Поред студија  у Дабл Беју последњих пет година радим у Спортском Центру Бонириг где се два дана седмично, сваког четвртка и недеље, састаје Дечији бенд „Наслеђе“ а по чему сам и најпопуларнији. То су сада већ озбиљни момци који долазе џиповима на пробе а почели су као деца. Најважније је то да сада имају добре инструменте и још боље свирају. Потврда овога био је њихов последњи наступ на овогодишњој Видовданској Академији одржаној на Универзитету Новог Јужног Велса где су  гости имали прилике да виде напредак који је био очигледан из године у годину. Пре тога сам у Србији радио са бројним естрадним уметницима, не могу ни да се сетим броја, на пример са Џек Денијелсом, мојим матичним бендовима, са бендом „Апсолутно романтично“ са којим сам снимио три албума, групом „Балкан“, мојим првим бендом са којим сам снимио први студијски албум. Што се тиче соло каријере, радио сам са Ацом Лукасом, Драганом Мирковић, Бором Чорбом и многим другим . Са „Бајагом и Инструкторима“ сам радио музику за филм „Професионалац“. Заиста се на овако малом простору не могу набројати сви са којима сам имао прилике радити.

Дечји бенд „Наслеђе“ на овогодишњем Фолклорном фестивалу

С. Г. – Најактуелније  –  „Интерактивна радионица за децу“ – „Мала школа рокенрола“. Откуда идеја?

Ж. Г. – Спонтано. Не радим ништа смишљено. Пре шест година сам добио првог сина. Тако је све почело. Настао је Youtube канал „Тата, како се пише?“. Била је то игра. Без обзира где се налазили, зграбимо телефон и почињемо. „Ћао свима, данас ћемо да научимо како се пише слово или реч“. Додао сам интересантну анимацију за увод. На том каналу тренутно постоји око 300 видео клипова, додуше на латиници. Почео сам да радим исти тип материјала на ћирилици али мало сам стао јер смо у међувремену добили другог сина. Дакле, због обавеза. Са другим дететом се то проширило и добило неки значајнији смисао. Истовремено, јавила се мисао о томе да се материјал учини доступним и осталој деци. Разлоге знате: одрастање далеко од отаџбине. И поред Интернета немамо толики прилив информација. Имамо га али није то исти модел рада као када радиш директно са децом и где постоји директна интеракција. Властито музичко искуство ми је показало да се најбољи резултати постижу директним приступом. После је дошло до ангажовања тима који се бави 2D и 3D анимацијом за видео материјале. Паралелно сам преводио са енглеског на српски, прилагођавајући материјал нашем језику. На Youtube каналу постоји серијал „Ћалац професионалац  – Мала школа Rock ‘n Roll-а“, осам песма које су обраде наших дечијих песама стила „Бранко коцкица“ , Драган Лаковић и Манда, уз неке од песама које сам ја направио. Постоји и око 60 песама које су спремне за постављање. За свако слово постоје две песме. Прва песма је краћа у виду представљања слова. На пример, ја сам „А“ – слово „А“ уз позив деци да дођу да бисмо им показали које речи почињу на слово „А“. Друга песмица је комплекснија и говори које је то слово „А“, с тим што уз свако слово у песми учимо по осам речи. Например „А“ као алигатор или анаконда. То је праћено 2D и 3D анимацијом. Паралелно са тим одштампана је књига где је осам речи коришћених у песмама одштампано у књизи у два ступца. У првом, деца морају да напишу мало и велико слово и као посебан задатак да повежу задато слово и реч са сликом који симболизује реч са одређеним словом. Посебан задатак је да после деца морају слово по слово да испишу реч која им је представљена сликом и текстом. Поред тога, речи су комбиноване са 7 боја. Дакле, програм је замишљен као језичка радионица интерактивног типа у којем су деца укључена у свим сегментима. Програм ради на основу радних седмица. На пример деца знају које је седмо слово азбуке, јер увек на почетку отпевамо оно што је до тада научено где деца користе тај период за понављање наученог. После тога, до десет минута, деца траже задато слово. Деца су укључена, и уче кроз шалу смех и грешкице јер се тако највише научи, дакле атмосфера није крута већ је прилагођена деци и њиховој машти. Наставак следи уз песму интерактивног типа, где комбинујемо снимљене материјале хитова уз певање и свирање. Резултати су очигледни. Например у Ц.Ш.О „Еланора“ где радимо око годину дана, деца која нису пре говорила српски језик, већ говоре течно, без грешака.

Мала школа рокенрола на Српском фестивалу у Сиднеју

С. Г. – Развој музичких способности код деце најмлађег узраста се обликује кроз социолошки и душевни развој, развој моторичких, дикцијских, гласовних, слушних и мисаоних функција. Ваш приступ одскаче од уобичајених модела. Концепт је иновативан, револуционаран, модеран и храбар с обзиром на то да се ради о новом педагошком приступу.

Ж. Г. – Тачно. Као музичар сам научио да су најбоље ствари најједноставније. Пре почетка, истражио сам како то раде други, нарочито у данашњем тренутку, и покушао да нађем најбољи и најједноставнији метод. Узевши у обзир фактор модерне технологије и методе учења уз употребу компјутера, телефона, таблета, екрана на додир; схватио сам да се морам спустити на дечији ниво и прилагодити оном методу који је најлакши за њих. Дакле, најбољи начин је игра. Кроз игру се најлакше и најбрже учи.

Ово је одговоран посао, с обзиром на фазу њиховог развоја. Технологија је неминовна али трудим се да однос технологија-игра износи 50/50 процената, остављајући им простор за игру и машту. На жалост, деца данас без интерактивне техногије екрана на додир ништа не сматрају занимљивим. Направљен је компромис између стварне музике и технологије. Радионица траје 30 минута, јер све преко те минутаже губи смисао, с обзиром на ниво концетрације.

Међутим, оно што је важније, пријатељи који нису Срби, изненађени су чињеницом да наша деца говоре два језика. Јасно је да ће они говорити енглески језик течно. Оно што ми радимо је само мали допринос борби за очување српског језика. Разлог је очување идентитета који се губи у свакодневници живота. Истовремено, деца постају најбољи другови, кумови, пријатељи а то је најважније – стварање спона које нас вежу до краја живота.

С. Г. – У којој мери је музичко искуство домаће музичке сцене доброг Rock ‘n Roll-а, јер припадате тој генерацији, помогло у реализацији?

Ж. Г. – Са 17 година сам ушао у професионалну причу. Важније од свега, прелазио сам из жанра у жанр, из стила у стил. Ту се највише научило. Радио сам са многима. Радивоје Зуба – Бугарски је бубњар од ког сам научио све. Он ме је усмеравао. Није дозволио да покупим погрешне приступе. Десет година касније, признао ми је да је морао да спусти фактор ега како би ме усмерио на прави пут. На почетку ми је рекао да немам појма. Из беса сам вежбао као никад у животу. Резултат није изостао. То је била животна лекција. Током моје посете Србији, срели смо се и провели вече заједно са породицама. Током вечере Зуба је изашао из дневног боравка, када ми је његова супруга признала да је неколико дана пре тога, видевши ме на телевизији током наступа, плакао и признао кроз сузе: „Знао сам од првог тренутка да ће успети и да је једнини који ваља. Али, гледам га, млад и лепушкаст. Помислим посрнуће и морао сам га спустити на земљу“. Ја, шокиран не могу да верујем, кад Зуба се враћа и са врата виче: „А јеси ли му рекла? Јеси. Морала си рећи…“ Наравно била је све то анегдота, али стварност која говори о реалности рада на музичкој сцени. Ја сада покушавам да урадим исто.

* * *

И као што смо поменули, мало је један текст са ограниченим бројем речи. Невољно смо се растали, а ви, поштовани читаоци, позовите „ABC of Music“. Контакт:  0402 642 773. Е-мејл: info@abcmusic.com.au. На располагању вам стоји и фејсбук и месенџер.

Остатак препустите музици.

„Српска стварност“ / Борислав Ждралић, Фото: Радослав Ерцег /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here