- 04. 2020.
Питање Заједнице општина са српском вец́ином може бити на столу разговора између Београда и Приштине, јер је то питање за које је тзв. Косово преузело обавезу, рекао је председник Демократског савеза Косова Иса Мустафа, преноси РТВ21.
Мустафа је рекао да то “неће бити Заједница које има извршна овлашћења или Заједница која би могла бити трец́и ниво власти, вец́ удружење у којем ц́е се координирати рад између општина”.
Формирање ЗСО договорено је Бриселским споразумом Београда и Приштине потписаним 19. априла 2013. године.
Заједницу српских општина у складу са споразумима из 2013. и 2015. године сачињава 10 општина са српском већином на КиМ. На северу то су: Северна Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић, а на југу: Грачаница, Ново Брдо, Клокот, Штрпце, Ранилуг и Партеш.
Према потписаном споразуму Заједница српских општина би требало да има своју управљачку структуру коју би чинили председник, његов заменик, Савет, као и Скупштина ЗСО, са легално и легитимно изабраним представницима постојећих Скупштина у тих 10 општина.
“Заједница српских општина ће имати свог председника, потпредседника, скупштину, савет, грб и заставу. Она ће одлучивати о сва четири питања из Бриселског споразума – од здравства, школства, урбаног и руралног планирања и економског развоја, до тога да ћемо моћи да је финансирамо из Србије. Недвосмислено се каже да Србија има право да је финансира, без пореза и такси”, рекао је тадашњи премијер Србије Александар Вучић након потписивања Бриселског споразума.
„Српска стварност“
