- 07. 2020.
Наш млади научник у САД ангажован је на истраживањима коронавируса у лабораторијама једног од најпрестижнијих универзитета света Харвард-МИТ у Бостону. Чини се да су најдаље стигли у провери приређених вакцина против вируса којим је преокупиран цео свет.
Чак три вакцине против корона вируса су у трећој фази клиничких студија и то је последња фаза пре него што се одобре – каже Немања Деспот Марјановић, члан научног тима са Броуд института у Бостону, који је партнер престижног америчког универзитета Харвард и МИТ. Верује да ће до краја године имати вакцине одобрене за употребу.
Наш Немања је претходних месеци на Харварду-МИТ, користећи узорке пацијената из целог света, учествовао у истаживањима како корона вирус напада људски организам.
Преносимо његова сазнања о вирусу који је забринуо забринуо човечанство.
“Нажалост, оно што видимо је да, иако је корона вирус примарно респираторни вирус, погађа респираторни систем (носна дупља, грло, плућа) и ту изазива можда највеће оштећење, постоје и друга жаришта. Управо из истаживања које је урађено у лабораторији где ја радим докторат видимо да овај вирус може да напада ћелије срца, бубрега, стомака и црева, па чак и нервне и имуне ћелије. Ми и у клиници такође видимо пацијенте који имају корону и имају клиничку слику која се подудара са овим нашим резултатима, имају одређене срчане проблеме, благе епи-нападе, затим дијареју…”
Докле се стигло са вакцинама на којима је радио научни тим у коме је био ангажован и када бисмо могли очекивати примена вакцине, наш Немања каже:
“Мислим да постоји више од 140 различитих вакцина на којима се тренутно ради. Чак три вакцине су у трећој фази клиничких студија, што је последња фаза пре него што буду одобрене. Искрено, мислим да ћемо до краја године имати вакцине одобрене за употребу. Али проблем је да ли ћемо имати довољно произведених вакцина како бисмо их могли дати људима. Колико сам упућен, одређене компаније су већ почеле са производњом, иако нису сигурне да ли ће вакцина показати праве ефекте. Идеја таквог подухвата је да, ако вакцина прође све клиничке студије, постоји одређени број који би одмах био спреман за коришћење”.
Корона вирус је релативно скоро прерастао у пандемију, са веома тешким последицама и вероватно ће трајати, по некима пар година. Поставља се питање колико у томе има истине и каква су очекивања озбиљних научника?
“Мислим да ће корона вероватно опстати и дуже с нама, као што је вирус грипа, на пример. Али тешко је давати прогнозе пошто још не разумемо довољно како овај вирус мутира. Оно што је кључно на нивоу популациједа бисмо се одбранили од корона вируса јесте да стекне имунитет крда, уз претпоставку да јединке имају имунитет после короне, што је нешто око чега се још води полемика, као и истраживање у научној заједници.
Да појаснимо и шта је заправо имунитет крда или колективни имунитет. Вируси су облигаторни паразити, што значи да они не могу да се умноже и шире без домаћина. Дакле, ако нема домаћина ког вирус може напасти, вирус не може да нам нашкоди. Идеја имунитета крда је да постоји одређени проценат популације који има имунитет на вирус и, самим тим, број могућих домаћина за вирус је много мањи, па је ширење вируса успорено или онемогућено. Имунитет крда је проценат људи који морају бити имуни на вирус – да ли зато што су га прележали или примили вакцину – да би ширење вируса било умањено. Ако имате популацију људи где 60 одсто њих има имунитет на корону, онда је ширење короне отежано. На нивоу популације је битно стећи имунтет крда. На појединачном нивоу, мислим да потоји неколико ствари које можемо да урадимо пошто још увек немамо имунитет крда. Прва битна ствар, као и код имунитета крда, јесте да умањимо ширење вируса. Смањење ширење вируса се може постићи тако што се избегавају социјална окупљања или се практикује социјално дистанцирање и ношење маске. Битно је да људи раде на јачању свог имуног система, тако да ако их нападне корона, онда њихов имуни систем може брзо да реагује и да их одбрани”.
Питање која сви постављају је и када ће вакцина бити спремна за употребу и ко ће је први добити?
“Вероватно да ће предност да је први приме имати људи који су на првој линији одбране – на пример, медицинско особље – као и осове које су у угроженијим групама – старији и они с хроничним болестима. И они се томе можда могу надати до краја ове године, али и то је оптимистично. Мислим да до следећег пролећа постоје добре шансе за већи број људи да буду вакцинисани. Наравно, треба узети у обзир и да је ово што сада видимо кад је у питању проналажење вакцине, брзина светлости у односу на пре, тако да је све могуће”.
И док се вакцина не почне да користи преостаје нам да се придржавамо савета којима нас стручњаци свакодневно подсећају и наравно да јачамо имунитет.
“Важно за јачање имуног система је доста сна и одмора, избегавање стресних ситуација, затим узимање витамина Ц и Д, као и цинка. Ако неко преферира природна средства, онда може да користи ђумбир, бели лук, агруме, ехинацеу, уље ајкуле…”
Сматрам да је стицање колективног имунитета најбољи начин да се на нивоу популације одбранимо од овог вируса. Имунитет крда се може постићи на неколико начина, а један од примера је то што Шведска ради – пушта да се људи и имуни систем изборе с вирусом и тако се створи имунитет крда, пошто би свако ко добије корону и преживи требало да има имунитет ако би корона напала следећи пут. Питање код шведског начина је – колико се добар имуни одговор створи приликом напада короне код пацијента. Тренутно се још воде истраживања о томе. Други начин за стицање имунитета крда је вакцина. Вакцина нам свима даје имунитет против короне и самим тим онемогућава њено ширење.
Искрено, веома је озбиљна ситуација из неколико разлога. Под један – ми још не разумемо како корона мутира и да ли ће на јесен бити удар истог вируса короне или короне која је мутиала, те можда неће бити горе. Затим, ако додате да хладније време погодује ширењу короне и генерално вируса, то је још више отежавајуће… Треће – проблем је грип, зато што наш имуни систем може знатно да ослаби уколико оба вируса нападну у исто време. Такође не заборавите да и вирус грипа мутира, ми сваке године правимо нову вакцину. Не кажем да ће сви ови најгори сценарији да се десе, нити ико то може да каже данас… Али, с друге стране, постоји шанса за то и ситуација може бити веома озбиљна. Управо због тога бих свима препоручио да раде све што је у њиховој моћи да се заштите. А то је: јачање имунитета, избегавање социјализације (или социјализација с дистанцирањем и маскама), прање руку, доста сна и одмора…”
Сматрам да је у сада изразито битно и да се уради истраживање да ли се корона вирус преноси и ваздухом. Оно што дефинитивно видимо кад је у питању коронавирус јесте то да је сам по себи отпоран на услове средине – на одређеним површинама се задржава чак по неколико дана. Мислим да је битно разумети колико дуго може да опстане у ваздуху, пошто би нас то боље информисало како се треба социјално дистанцирати итд. Друго што дефинитивно видимо јесте да температура, као и влажност ваздуха, утичу на преношење овог вируса, тј. ми видимо да корелирају, али да ли постоји узрочно-последични однос, то још не знамо. Мислим да више температуре и повећана влажност ваздуха смањују ширење вируса, опет наглашавам да корелирају. Сад треба разумети да ли температура и влажност ваздуха утичу директно на то колико се корона вирус може задржати у ваздуху и колико је инфективан или можда, са друге стране, лепше време утиче на ту да су људи више напољу, па је самим тим и ширење успореније, јер знамо да се у затвореним просторима вирус лакше шири. Надам се да ће ово истраживање бити урађено што пре, пошто мислим да може да има битан утицај на то како ћемо живети до појаве вакцине”.
И на крају морам рећи свој став како се најбоље заштитити од корона вируса. Прво треба рећи да ништа не штити 100 одсто, осим ако не можете да се затворите у свој дом и не излазите док све ово не прође. Нисам видео научно истраживање које је урадило једну темељну студију да покаже да маске смањују ширење корона вируса. Ми знамо да у медицинским условима (болнице, домови здравља…) маске могу да пруже одређен ниво заштите, али ту је битно нагласити да су то веома стерилни, затворени услови, где људи често мењају маске. Да ли ће маске имати такав ефекат и у нормалним условима, не бих могао да тврдим. С друге стране,знамо да се тамо где постоји одређена физичка баријера (маска) може смањити пролаз честица. Тако да, логички размишљајући, сигурно да маска умањије ширење честица вируса кад кинемо, закашљемо се, итд. Питање је колико умањује и да ли је то довољно. Ја бих рекао да у овом случају нисмо сигурни колики је то проценат, али боље је и пет одсто него нула одсто заштите. Ја бих из предострожности носио маску, јер сматрам да ипак додаје бар минимални ниво заштите. Наравно, уместо маске је много боље социјално дистанцирање, али то није увек могуће практиковати. Такође, постоје друге заштите – овде на МИТ су направили пластични шлем који се носи преко лица и ту је, на пример, заштита повећана. Узимајући у обзир колико мало знамо о овом вирусу, као и колико још не разумемо скроз зашто одређени људи могу да буду погођени теже од других, саветовао бих свима да предузму све мере предострожности које могу, укључујући и ношење маске. Уверен сам да, у ситуацији кад не разумемо опасност довољно, треба урадити све што је у нашој моћи да се заштитимо”.
Треба да се заштитимо и од непроверених информација и од наводне теорије завере које прате корона вирус откако је откривен. Прича се да је вирус настао у лабораторији, па све до тврдњи да је 5Г мрежа гориво за пандемију корона вируса.
Мислим да теорија у вези са 5Г мрежом не држи воду. С друге стране, мислим да је тешко рећи да ли је могуће да се овај вирус проучавао у лабораторији, па је због неке несмотрене грешке успео да “изађе”. Али оно што бих подвукао – а што видим кроз резултате истраживања која смо радили у лабораторији, као што и видимо код пацијената у клиници – корона није нека теорија, вирус је заиста ту, присутан међу нама и може да изазове озбиљне проблеме“. – закључује своју причу о корона вирусу Немања Деспотовић.
Преостаје и да нашег младог научника представимо изводом из биографије:
Немања Деспот Марјановић је одрастао у Србији (Инђија), где је завршио основну и средњу школу. У средњој школи заинтересовао се за биологију и хемију, како у Истраживачкој станици Петница, тако и у раду са својом професорком биологије у гимназији у Инђији. Основне и мастер студије завршио је на Биолошком факултету у Београду, где је студирао молекуларну биологију и експерименталну биомедицину. На позив познатог професора Робера Вајнберга (који је открио хумане онкогене, односно гене који проузрокују малигна обољења), одлази на МИТ – Масачусетски технолошки институт у Бостону, у његову лабораторију да проучава узроке метастазе код канцера дојке. Успешно је идентификовао кључне факторе који су битни за пластичност ћелија тумора, као и факторе који су битни за резистентност на терапију и метастазу малигних ћелија.
После искуства са Вајнберг лабораторијом, Немања уписује мултидисциплинарни комбиновани докторски програм на Харвард / МИТ, где се студенти обучавају у области медицине, као и у области програмирања и биоинжењерства, као први интернационални студент икада примљен у овакав програм, са целом покривеном школарином. Циљ програма је да развија докторе научнике који могу да користе различите приступе у решавању биомедицинских проблема.
Иначе наш Немања Деспот Марјановић на Броуд институту је примарно ангажован на откривању лека против рака. Докторат ће бранити пред водећим светским научницима. У истраживању малигних обољења доказао је да све ћелије које изазивају туморе нису исте и да треба да се третирају на различите начине. Његов научни приступ у третирању тих ћелија / на примеру рака плућа / је фундаменталан и најављује да ће се у не тако далекој будућности рак третирати као хронична болест, која ће се лечити антибиотицима.
„Српска стварност“ / Ј.С. /
