Mesto za reklamu
  1. 07. 2020.

Тим научника у Оксфорду ближи се крају клиничког испитивања вакцине против ковида 19. Оно се врши над десет хиљада људи свих узраста у Британији и другим деловима света, а пре свега у Бразилу где се пандемија отела контроли. Прве вакцинације се очекују пре краја године и то не само у Британији. Оксфордски вирусолог Роб Ламкин-Влијамс рекао је за РТС да је у току глобална производња вакцине.

Колико близу је Британија развоју вакцине?

Веома близу. С обзиром на то да је у току огромно клиничко испитивање, група у Оксфорду се нада, мада још нема никаквих гаранција, да прве вакцинације почну нешто пре Божића. Вакцина се већ производи на неколико локација у Европи и Америци и, што је још важније, у Серум институту у Индији. Дакле, већ је у току глобална производња вакцине, која ће бити употребљена уколико се клиничка испитивања покажу успешним.

Да ли испитивани узорак представља све старосне групе, пошто су млади људи махом асимптоматични, док је средња генерација, а посебно жене као ја, подложна вирусу скоро колико и најстарија популација. Дакле, одакле су људи, укључени у клиничке студије, и које старосне групе представљају?

Тренутно су у испитивање укључени махом здрави људи свих узраста. Не могу тачно да вам кажем ко су најстарији испитаници, али има их из изузетно ризичних група. Ја сам астматичар, те и сам припадам ризичној групи. Реч је о широкој старосној групи од око десет хиљада људи, укљученој у ову студију. Први талас јењава. Други нас очекује у септембру, али се у Бразилу отео контроли, тако да је у студију укључено око пет хиљада људи у Бразилу.

Много је теорија завере у оптицају поготово када је реч о сагласности. Да ли ти људи знају да су део клиничке студије?

Регулативе су веома оштре како овде, тако и у Бразилу. Сви знају да су део студије. Информисани су и често дуго разговарају о испитивању са својим лекаром или медицинском сестром. У овој студији добијају или вакцину или плацебо, а да ни сами, као ни лекари, који им вакцину дају, не знају да ли је права или не. Када студија буде завршена, са њен се скида вео тајности и упоређују се резултати између праве вакцине и плацеба. Држимо палчеве да вакцина делује.

Поменули сте Божић. Да ли ће тада вакцина бити давана само Британцима или једном делу света, или ће бити доступна свима?

У току је производња две милијарде вакцина, од тога пола милијарде у Индији. Тамошњи Серум институт је високо акредитован и годишње производи огромне количине вакцине против група, која се глобално дистрибуира. Дакле, није реч само о Британији. Ово је глобално. АстраЗенека је британска компанија, али поседује производне погоне широм света и сви раде на производњи вакцине.

Како ће тећи сама вакцинација? Прочитала сам да ће ићи у две фазе. Је ли то истина?

То је одлично питање, јер не знамо ни да ли сама зараза пружа имунитет. Прошле недеље је објављена студија да заражени производе антитела – неутралишуће и т-ћелије, које уопштено речено чине два дела одбрамбеног система, али да њихова концентрација јењава у року од шест месеци. Не знамо колико су људи имуни после тог периода, тако да је могуће да ће бити потребне ревакцинације. То још не знамо, јер не знамо довољно о самом вирусу. Прошлог Божића ништа нисмо знали о овом вирусу. Никада пре није развијена вакцина у року од годину дана.

Људи су посебно забринути због брзине којом се вакцина развија. Осећамо се као у тунелу без светла на његовом крају. Шта је ваша процена? Колико је ова вакцина безбедна?

Безбедност вакцине није компромитована. У то могу да вас уверим. Једна од предности оксфордске групе, која је водећи од 23 тимова, који сви тренутно обављају клиничка испитивања, је у томе што је радила на сличној вакцини за сличан вирус, који изазива МЕРС или Блискоисточни респираторни синдром. Дакле, костур развоја вакцине и њене безбедности су већ постојали у извесној мери. Дакле, овде је реч о прилагођавању постојеће вакцине новом вирусу. Дакле, већ је много безбедносних мера предузето и настављају се и сада.

Живимо у ери нанотехнологија. На друштвеним мрежама много се говори о томе да се нове нанотехнологије убацују у нове вакцине како би нас на држале под још већом присмотром. Какав је ваш коментар на то?

То је апсолутна бесмислица. Нећу употребити много оштрију енглеску реч.

Поменули сте 23 тима које развијају вакцину. Можемо ли онда ову трку за развој вакцине упоредити са трком за развој атомске бомбе у Другом светском рату?

Не бих рекао да је реч о утакмици. Оксфорд је стигао најдаље, али нема гаранција да ће успети. Друга вакцина се развија на Империјал колеџу у Лондону. Вакцине се развијају и у Америци. Кинеска студија објављена је недавно у британском медицинском часопису “Лансет”. Сви тимови размењују информације, јер сви стреме истом циљу, а то је вакцина за цео свет. Знам да се фармацеутске компаније обично не сматрају алтриустичним, али није ни у чијем интересу да глобална економија пропадне, а огроман број људи се разболи и умре. Дакле, они сарађују најтешње могуће.

Поменули сте кинеску вакцину. Ко њу развија? Да ли је реч о лабораторији у Вухану недалеко од места где је све почело?

Не, не мислим да је развијају тамо. Мислим да је развија компанија Сајновак, која је велики кинески произвођач вакцина. Та вакцина је веома слична оксфордској што је може видети и из чланка у “Лансету” од пре две недеље.

Поменули сте економску страну развоја вакцине. Колико она може да кошта земљу у развоју, која настоји да је прибави што пре?

Цена се пореди са ценом еспреса, али је и то за неке земље много. Постоји глобална иницијатива за вакцинацију ГАВИ, која ће финансијски помоћи и најсиромашнијим земљама да дођу до вакцине.

Лемкин-Вилијамс, један од чувених британских виролога, наглашава да је ово прва од многих вакцина против ковида 19 и да ће свака следећа бити савршенија од претходне.

„Српска стварност“ / Ивана Милорадовић – РТС /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here