Уз песму „Милена”, дуги аплауз и сузе, пријатељи и колеге данас су се у Звездара театру опростили од диве српске и југословенске кинематографије Милене Дравић.
петак, 19.10.2018.
На истој сцени где је Милени Дравић у децембру уручена награда „Добричин прстен” данас је одржана комеморација на којој су о њеном изузетном опусу, необичној харизми, великој доброти и таленту, аутентичности и лепоти говорили директор Звездара театра, драмски писац и академик Душан Ковачевић, глумци Јелисавета Сека Саблић, Аница Добра, Војин Ћетковић и Бранка Петрић, филмски посленик Радослав Зеленовић, редитељи Јагош Марковић, Дејан Мијач и Стефан Арсенијевић, књижевник и академик Љубомир Симовић и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.
Све њене улоге, сматра академик Љубомир Симовић, остају међу нама као „много живих Милена” чиме се доказује, како каже, да смрт ипак није дефинитивна.
„Цео наш живот је привикавање на бол и када помислимо да смо један бол одболовали, појави се нов који нас поново разболи и ми се повијемо да нас мање има и да нас мање боли и тако умањени и уплашени, чекамо да бол прође. Зато да данас имамо снаге само за две речи: Збогом Милена”, опростио се драмски писац – академик Душан Ковачевић.
Сахрањена дива српске и југословенске кинематографије
Дива српске и југословенске кинематографије Милена Дравић сахрањена је у Алеји заслужних грађана, у присуству великог броја колега, пријатеља и поштовалаца
Крај Милениног ковчега стајала је њена породица а у близини су били млади глумци Петар Бенчина, Иван Михајловић, Никола Ракочевић, Андрија Кузмановић, Славен Дошло, Милан Марић и Милош Тимотијевић.
Митрополит Порфирије служио је опело. „Носила је дар љубави и по томе је икона божја. Све што је имала све дарове претворили су се у даривање. Сви дарови и таленти завршавали су се у љубави коју је она пружала свима. Али највише ипак према своме Драгану. Њихова љубав ишла је ка љубави Христовој, љубави са великим Љ. Она је сада у наручју највећег, али и са својим драгим људима који су били смисао њеног постојања” -рекао је опраштајући се од Милене митрополит Порфирије.
Сахрани су присуствовали и Војислав Брајовић, Раде Шербеџија, Бранка Петрић, Бранко Цвејић, Гордан Кичић присуствовали су сахрани Милене Дравић.
Брајовић је пред окупљенима прочитао текст који је о Милени Дравић написао редитељ Душан Макавјев.
„Играла је већ 100, 200, 300 пута… Воли она камеру и камера воли њу . Воли је и светло и костим и шминка… воле је сценаристи, писци, људи свих струка… И угледни странци, нобеловци и авијатичари… Воле је нарочито Руси, Французи, Американци и Срби… Дакле и остали најважнији народи. Такође једна група шпанских тореадора, таква је ситуација… Воле је редитељи, продуценти, Роми и милионери, босански рудари, патријарси, лично хоџе и кардинали… нарочито по кишном времену воле је милиционери, баштовани и апотекари… Чак и ћевабџије, продавци чарапа и рекордери… Такође угоститељи и молери… Финансијери када нуде мале хонораре врло се стиде… а филозофи не питај… Таква је ситуација… како је то могуће? Бивало је… Деси се, шта ћеш људи смо… Појави се глуп редитељ и блесав продуцент… Она пређе преко тога… И онај муљави партнер изађе из кадра она пређе преко тога… И није било тога да се њена игра не залепи за свакога… Таква је ситуација… јер проносе се вести да је једна чета војника у првомајској паради пала у несвест када су је угледали… Таква је ситуација… Умало да заборавим колико је воле мали пси и кромпири, разне бомбоне и грамофони… Камера и објектив само машу репом… Таква је ситуација… А сад је нема… Велика је то незгодација… Време је лудо… Милена се зове то јединствено чудо…”
“Српска стварност”
