- 07. 2022.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас павиљон Србије на 23. међународној изложби Тријенала у Милану.
Гојковић је том приликом истакла да наша земља овим наступом, уз еминентне светске уметнике из више од 40 земаља света, даје подстицај даљем развоју домаћег стваралаштва и његовој светској промоцији, као и јачању међународне сарадње у области културе.
Потпредседница Владе је оценила да Србија има богату традицију и веома живу и динамичну сцену када је реч о примењеној уметности.
Она је истакла да је пројекат „Бесконачност структуре“ аутора Ивана Мангова суштински одговорио на тему овогодишњег Тријенала спајањем савремене уметности са мотивима из српског средњовековног манастира Хопово на Фрушкој гори.
Комбинацијом и прожимањем вредности и ставова из прошлости, садашњости и пројектоване будућности, сваки појединац може да створи своје виђење универзалних закона који одређују однос према непознатом, нагласила је потпредседница Владе.
Гојковић је напоменула да је Србија земља у којој уметност прати савремене трендове и токове и да о томе говори и ова изложба, која се савршено уклапа у стогодишњу идеју водиљу Тријенала – проналажење проширених и иновативних начина размишљања, уз спајање искустава различитих култура и језика, због чега верујем да ће наступ Србије бити веома запажен.
Aутор пројекта Иван Мангов објаснио је да су узбудљивој теми Тријенала, суочавању са непознатим, приступили кроз истраживање орнамента српских средњовековних фресака и да су вечне мотиве изванредне лепоте и једноставности, који припадају проширеном појму „светске традиције”, одабрали да нас воде ка непознатом, будући да и сами том свету барем делимично припадају.
Орнаменте смо, како је објаснио, истраживали путем различитих медија: сликарства, керамике, дигиталне уметности и музике, креирајући јединствену целину и целовит доживљај.
Како средњовековни орнамент настаје као пратећи садржај на маргинама већих ликовних композиција, он је простор уметничке слободе и њене материјализације. Kроз орнамент је остварена и артикулисана потреба за стварањем симбола, који ће затим кроз понављање постати део бесконачне структуре, рекао је Мангов.
Он је указао на то да је српски павиљон изузетно оцењен и издвојен као један од најбољих, иако Тријенале у Милану није такмичарског карактера.
Комесарка изложбе Биљана Јотић рекла је да је „Infinity of Structure“ антрополошка визија савремене уметности која има за циљ да истражи људски однос са непознатим кроз урођену потребу за стварањем симбола који превазилази време.
Неопходна је храброст ући у поље непознатог. У том делу можемо препознати снагу уметности која нас позива да зађемо у простор отворене комуникације у павиљону који испуња бесконачност структуре и доживимо умеће, поручила је Јотић.
„Српска стварност“
