- 04. 2021.
На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба “Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења”. Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.
Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, “усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери”.
“Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи”, казао је патријарх српски Порфирије.
Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.
“Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум”, рекао је патријарх.
Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.
“Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности”, поручио је патријарх.
Бити Србин у НДХ значило је – бити сувишан, истакао је председник Србије Александар Вучић и додао да је данашњи дан сећање, али и опомена колико је мало потребно за зло, мрак и лудачке идеје о истребљењу, за логоре, убиство једног народа и вере.
“Ако данас хоћемо, опомињући, да објаснимо све што се дешавало на територији трагичне творевине НДХ од 1941-1945. године, можда је најбоље уз тезу Хане Арент о радикалном злу, које поседује апсолутну моћ над појединцем, дотле да га може учинити сувишним”, рекао је Вучић.
У НДХ радикално зло било је још радикалније – цео један народ, српски, учинило је сувишним, а ништа мање и Јевреје и Роме, указао је председник.
Како је рекао, сваки припадник српског народа, жена, дете, били су сувишни, њихово име, вера и постојање.
“Бити Србин значило је само једно – да си сувишан”, подвукао је Вучић.
Вучић је истакао да нема никаквог разлога да ћутимо о највећем греху почињеном над нама, греху сувишности и истребљења.
Сећање на тај злочин на њега није никакав позив на мржњу, већ као опомена показује да је једини пут којим треба да се иде пут живота, а Србија је данас, како је рекао, управо на том путу разума и праштања
Нагласио је да праштање није могуће ако заборавимо шта треба да опростимо.
“Дан сећања на највећи злочин је важан због оне будућности у којој сувишних неће бити, у којој ће се деца радовати сутрашњици, неће морати да преживљавају све што су на својим цртежима написали и нацртали”, додао је Вучић.
Каже да обновљеном културном сећања радимо добре ствари за наш народ, и показује одговорност и озбиљно се приступа региону.
Казао је да је поносан што то увек Србија ради са РС и представницима нашег народа западно од Дрине.
“Живот и српски народ без обзира кроз шта су прошли победили су и побеђиваће у будућности”, закључио је Вучић.
Јасеновац је страшно место нашег живота, нашег народа, нашег постојања и зато је веома важно у свакој прилици, а свакако је то ова вечерас, да се окупимо у колективном памћењу и да генерацијама преносимо да је наша борба имала смисла, поручио је вечерас српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.
Додик је на отварању изложбе рекао да реч Јасеновац у њему буди тужне приче из детињства и завичаја на Поткозарју.
“То је најстравичнија реч мог детињства и живота, која асоцира на многе знане и незнане, страдања и приче које сам слушао као дечак у немогућности да схватим да је тако нешто уопште могуће”, рекао је Додик.
Јасеновац, који је однео преко пола милиона живота јеврејских, српских и ромских, као и оних који нису били лојални тадашњем режиму – антифашиста, свакако су доказ да су на планети земљи живели монструми који су одлучили да истребе један цели народ, истакао је Додик.
Они су одлучили да једну трећину покрсте, једну трећину да побију и једну трећину да раселе.
Тек те, казао је, 1945. године хиљаду заточеника се одлучило на пробој, јер су знали да ако остану нико неће преживети, а овако их је остало њих око 100, који су смогли снаге да издррже и да нам пренесу своја сећања.
Истакао је да је режим који је владао након рата онемогућио да се сазна истина о Јасеновцу, она је сакривена и само ретки преживели су могли да о томе причају.
„Српска стварност“
