- 09. 2019.
Посланици скупштине Србије наставили су 18. ванредно заседање начелном расправом на другу тачку дневног реда – Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 2. Закона о потврђивању уговора о изменама и допунама финансијских уговора између Србије и Европске инвестиционе банке.
У образложењу те тачке дневног реда наводи се да одредбу члана 2 треба разумети тако да се закон примењује и на све финансијске уговоре које је Европска инвестициона банка (ЕИБ), као зајмодавац, закључила са правним субјектима са седиштем у Србији, као зајмопримцима, који имају својство наручиоца у смислу Закона о јавним набавкама.
За представника скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство на седници одређен је председник Одбора Ђорђе Комленски.
Данашње заседање протекло је у расправи о Предлогу аутентичног тумачења члана 2. Закона који регулие финансијске уговоре између Србије и ЕИБ, а којим се у ствари обезбеђује постепеност по жалбама у поступцима јавних набавки из надлежност Републичке комисије.
“Измене и допуне закона којима су уговори потврђени донети су како би се обезбедила постепеност у овим поступцима и надлежност Републичке комисије”, рекао је Комленски додајући да ЕИБ не поступа у другом степену по жалбама заинтересованих страна.
Комленски је рекао да обезбеђивање услова за двостепеност у одлучивању може да обезбеди апсолутну сигурност, законитост и контролу поступка који се спроводи и у случајевима када зајмопримци, као што су јавна предузећа, не могу да поднесу правни лек.
Како је навео, у пракси су се јавили проблеми у примени првобитних уговора, када су у питању кредити закључени са Европском инвестиционом баком, јер узимање кредита је искључивало надлежност Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.
“Та Комисија одбацивала је приговоре и онемогућила двостепеност у одлучивању када су у питању интереси корисника ових средстава”, казао је Комленски додајући да се Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки оглашавала ненадлежном када су у питању зајмови које је закључила ЕИБ са корисницима, осим када је зајмопримац Република Србија.
Комленски је казао да је предлог за покретање иницијативе поднет од овлашћеног предлагача Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструцтуре, а на иницијативу Контроле летења Србије и Црне Горе – СМАТСА.
Посланица СДПС-а Славица Живковић навела је да су ЕИБ и Србија закључиле низ финансијских уговора, али да је код неких дошло до проблема у спровођењу у оквиру домаћег законодавства и као примере навела Клинички центар А из 2006., као и Клиничке центар Б из 2008., Коридор 10 из 2010.
“У току примене ових уговора, јавио се проблем надлежности у другом степену по захтевима заинтересованих страна у поступцима јавних набавки”, казала је Живковић.
Аутентичним тумачењем, како је навела Живковић, биће обухваћени и уговори које је ЕИБ склопила са привредним субјектима, што је до сада био случај само са уговорима између ЕИБ-а и Србије.
Посланик Српске радикалне странке Милорад Мирчић казао је да су уговори који су потписивани са ЕИБ од 2006. до 2017. године, на неки начин стопирани у реализацији од стране те међународне финансијске институције због тога што “ЕИБ опомиње Владу Србије да пре свега мора да поштује домаће законодавство”.
Када је у питању жалбени поступак у процесу јавних набавки, како је навео Мирчић, појавио се проблем практичне природе где је ЕИБ требала да одлучује по питању жалби учесника у процесу јавних набавки.
“ЕИБ је казала да домаће законодавство предвиђа да је Комисија за спровођење јавних набавки првостепени орган по питању жалби. Комисија је у складу са класичним тумачењем рекла – јесте, то је тачно, али само када је потписник уговора и корисник средстава Република Србија”, навео је Мирчић.
Додао је, мађутим, да је ЕИБ ипак рекла да мора постојати првостепени орган у поступку жалби, а да је тај орган управо Комисија за спровођење јавних набавки.
Посланица СНС Александра Томић навела је да ће се аутентичним тумачењем “откочити” проблеми у реализацији пројеката које финансира ЕИБ.
Посланик СРС-а Немања Шаровић навео је да ЕУ поред много негативног што ради за Србију понекад учини и нешто добро, као што је сада случај.
“ЕУ вас практично тера да примењујете поступке јавне набавке, па да, ако већ хоћете нешто да муљате, да онда морате мало да се потрудите око тога и макар формално омогућите да уколико неко од понуђача није задовољан и сматра да је оштећен приликом неке јавне набавке, да он има могућност да се некоме жали”, казао је Шаровић.
Посланик Социјалистичке партије Србије Неђо Јовановић казао је да је кроз аутентично тумачење потврђено да се одредба члана 2 мора примењивати на све оне на које се уговори односе, а то није само Република Србија, већ сви правни субјекти који учествују у поступцима јавних набавки.
“Успоставља се један систем правне сигурности, једнакости пред законом и оно што је најважније, постојање правва на правни лек, а самим тим уколико постоји правни лек или правно средство, аутоматски мора да постоји и онај који одлучује о том правном леку и средству, а то је комисија за заштиту права”, казао је Јовановић.
Посланици Скупштине Србије сутра ће од 10.00 часова наставити 18. ванредно заседање расправом о амандманима на Предлог о изменама закона о високом образовању.
„Српска стварност“
