11.03. 2019.
Православни верници обележавају почетак Васкршњег поста. Овај пост назива се и Велики и Велигдански, због посебне важности али и дужине трајања. Назива се и Часни зато што обухвата време страдања Исусовог. Уз уздржавање од јаке и мрсне хране, још важније за пост је уздржавање од гнева, лоших мисли и дела.
Васкршњи пост траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страшне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана.
Тако је ово најдужи пост у току године, који се завршава празником Васкрсења.
Назива се још и Велики пост, због посебне важности, али и дужине трајања, Часни пост, зато што обухвата време страдања Христовог и његовог разапињања на Часни крст.
Верници који посте цео пост требало би да посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу и конзумирање вина. Такође, на празнике Благовести и Цвети може да се једе риба.
У нашем народу је познато да већина људи пости углавном прву и последњу седмицу поста, и то на води. За оне који строго поштују правила, у складу са СПЦ и договором са свештеним лицима, прва три дана овог поста у понедељак, уторак и среду, ништа се не једе. Ко то не може, једе хлеб, а од течности пије – чај или компот и то тек после вечерње службе.
На Велики четвртак једе се једном дневно и то након свете литургије. На Велики петак се не једе ништа.
Пост има две стране: телесну и духовну. Пре свега подразумева уздржавање од јела и алкохолних пића, а духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних мисли, жеља и дела.
„Српска стварност“ / СПЦ /
