- 03. 2022.
Панелом Прогнозе економских кретања за Западни Балкан, почео је овогодишњи, 29. по реду Копаоник бизнис форум, са кога је поручено да се овај регион лане добро оправљао од пандемије, да је занимљив за улагања, али и да ће даље прогнозе кретања економских параметара бити мењане због догађаја у Украјини – преноси Танјуг.
Тако је менаџерка Сектора за макроекономију, трговину и инвестиције Светске банке Чакери Џасмин истакла да они сада ажурирају прогнозе и да ће у априлу изаћи са регионалним пројекцијама.
”Рат у Украјини ће највише утицати на цене енергената, пре свега гаса из Русије, као и на пораст инфлације. За очекивати је и да би храна могла поскупети, а није искључено да ће се негативно одразити и на инвестиције”, истакла је она, уз оцену да се очекује пад у економским активностима у региону.
Оптимистичнији је био заменик директора за економије и политику земаља Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Санфеј Питер који је навео да су прогнозе EBRD око улагања у Западни Балкан оптимистичне и истакао да овај регион има доста позитивних страна, као што су отпорност и стабилност.
Као позитивно је навео да инфлација у региону, иако расте, није ван контроле.
Нагласио је и да EBRD подржава регионалну интеграцију Западног Балкана.
Председник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић је истакао да се у Хрватској као јединој чланици Европске уније из региона ЗБ, опоравља и стопа раста и тржиште радне снаге, али да постоји велики проблем са корупцијом и у том смислу се, како је оценио, Хрватска сасвим уклапа у Западни Балкан.
Истакао је да Хрватска почетком следеће године уводи евро и навео да се не очекују већи проблеми због тога, јер се и иначе доста ради са Европом.
Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је да је Србија спремно и са уређеним јавним финансијама и ниским јавним дугом дочекала кризу изазвану пандемијом, али да је држава после пуно трошила на антикризне мере, чак 55 одсто више него земље централне и источне Европе.
Петровић сматра да је пакет мера у Србији био претеран и да је јавни дуг у 2020. и 2021. повећан за шест милијарди евра, од чега је пет милијарди било везано за антикризне мере.
“Наша процена је да је због нетаргетираности ових мера дато више две, до две и по милијарде евра него што је било потребно. Јавни дуг је порастао са 53 одсто БДП-а пре кризе, на 57 одсто”, каже Петровић.
Наводи да ће украјинска криза вероватно вршити притисак на курс динара и допринети повећању каматних стопа и да би садашњи јавни дуг од 57 одсто БДП-а који је прихватљив убрзо могао да се повећа и постане неприхватљив и опасан.
Петровић каже да је следећи ризик инфлација и да је она износила 8,2 одсто у јануару, као и да ће на годишњем нивоу то бити око 10 одсто, а за сиромашне грађане који највише издвајају за храну и енергенте и више од 10 процената.
Поручио је да је потребно коначно увести социјалне карте и извршити структурне реформе ЕПС-а и Србијагаса.
Шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова изјавила је данас на Копаоник бизнис форуму да је Србија упркос изазовима пандемије успела да одржи економску стабилност и да је имала кумулативни раст БДП-а за ову годину већи од земаља у региону.
“Упркос изазовима пандемије, економска стабилност је одржана. Дошло је мало до пада БДП-а у 2020, али кумулативно са 2021. српски економски раст је прерастао раст земаља у региону”, рекла је Устјугова и истакла да је штета по српску економију ограничена, као и да је фискална и монетарна политика била добра, као и да је одржана стабилност у банкарском систему.
Указала је да се, нажалост, економије у свету суочавају због рата у Украјини са новим несигурностима, које се преливају из једне у другу земљу.
Устјугова је истакла да су поскупели роба и нафта, као и да висока инфлација највише угрожава сиромашне слојеве становништва.
“Морају се дефинисати политика и мере за ублажавање ефеката кризе. Значај фискалног стуба добро је препозната у Србији. Србија је могла добро да реагује на све ове поремећаје, јер је имала фискалну сигурност”, нагласила је Устјугова.
Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара рекао је да Србија у поређењу са другим земља у региону релативно добро стоји у овој ситуацији, као и да има 50 одсто енергије из домаће производње.
Казао је да Србија добија 75 одсто струје из лигнита, а остало из хидро капацитета, као и да је гас који Србија добија из Русије веома важан за њену привреду, али да ће бити проблема ако дође до неких потешкоћа са испоруком.
Понтара је похвалио развоју инфраструктуре у Србији и напоменуо да ће Србија морати да модернизује термоелектране и да постепено смањује добијање струје из угља.
Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је данас и да ће нова влада морати да уради ребаланс буџета због изборне године, али и све веће инфлације због нове кризе у свету.
Раст цена енергената у свету ће додатно стимулисати инфлацију коју би требало обуздати, због чега ребаланс буџета треба да буде рестриктиван када је реч о потрошњи, рекао је он.
“Због инфлације морају да се мењају параметри у вези са приходима и расходима, тако да је потребан нови поглед за целу годину”, рекао је Петровић.
Каже да је немогуће сада процењивати ефектне украјинске кризе на светску и српску привреду, али да ће свакако инфлација расти и да ће бити проблема са снабдевањем енергијом.
“Инфлација се већ захуктала у Европи и у Србији је почела да узима маха”, навео је он.
Каже да је раст цена са хране и енергената почео да се шири и на остале цене и да ће Србија морати тиме да се позабави, пошто је раније очекивано да ће се инфлација зауставити током године, али да се новом кризом то неће десити.
Он је навео да је потребно обуздати текућу потрошњу и да зато треба обуставити давања за помоћ младима и сличне мере.
Каже да би требало наставити са јавним инвестицијама које омогућавају привредни раст и да су посебно важне оне у енергетском сектору.
На питање да ли ће Србија морати да мења пројекцију привредног раста за ову годину која износи 4,5 одсто, Петровић каже да ће цео свет радити корекције због нове кризе и да ће то аутоматски морати да се прелије и у Србију.
“Друга линија ће бити обуздавање инфлације и то ће утицати на кочење привредног раста. Зато је важно да у новом ребалансу буџета оштар фокус буде на томе да се сва слободна средства усмеравају на продуктивне инвестиције, а не на војску и полицију и стадион, већ на путеве, инфраструктуру, здравство и школство јер то покреће привредни раст, док ће друго морати да се кочи”, навео је Петровић.
Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић изјавио је вечерас да су резултати српске економије од почетка кризе пре две године бољи од очекиваних.
Каже да ће украјинска криза утицати на пад приведених активности у ЕУ, што ће се десити и код нас, као и да ће високе цене енергената додатно појачати инфлацију.
Коктелом на Копаонику неформално отворен бизнис форум
Традиционалним коктелом добродошлице на Копаонику вечерас је неформално отворен 29. Копаоник бизнис форум (КБФ).
У име Савеза економиста Србије (СЕС), организатора КБФ, званицама се обратио председник СЕС Александар Влаховић који је изразио огромно задовољство што се традиционално окупљање економиста, стручњака, банкара, званичника међународних организација попут Светске банке и Међународног монетарног фонда, министара у Влади Србије, после годину дана поново одржава на Копаонику.
“Задовољство ми је што ћете имати прилику да присуствујете интересантним дискусијама на 33 панела у наредна три дана”, рекао је Влаховић и захвалио МК Групи на подршци.
Александар Костић, потпредседник МК Групе, свима је пожелео добродошлицу у реновирани хотел Гранд и пожелео им успешан рад.
“Верујем да су се сви ужелели добрих дискусија и да ће овај 29. КБФ бити најбољи до сада”, рекао је Костић.
Прва четири панела од 33 колико ће их бити организовано, одржана су данас, а великом скупу на Копаонику присуствоваће председница Владе Србије Ана Брнабић, министри Синиша Мали и Дарија Кисић, и између осталих, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
„Српска стварност“
