- 04. 2019.
Данас се слави Ускрс по Јулијанском календару
Српски патријарх Иринеј у 09.00 служиће Васкршњу литургију у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару у Београду. Људи се за овај празник традиционално поздрављају са “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.
Патријарх је у Ускршњој посланици позвао да по угледу на Христа “загрлимо једини друге, не само оне који нас воле већ и непријатеље наше и опростимо им као што је Господ нама опростио грехе наше, рекавши: “Оче, опрости им јер не знају шта чине”.
Патријарх је позвао вернике да се у години у којој српска црква слави свој велики јубилеј, осам векова аутокефалности, моле за пуноћу српског народа, који живи у отаџбини и у расејању.
Ускрс по старом, Јулијанском календару славе руска, српска, грузинска, константинопољска (цардиградска), грчка, бугарска, јерусалимска и друге православне цркве.
Ускрс или Васкрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.
Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.
Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде
Православци у Србији се на дан Ускрса поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.
„Српска стварност“
