- 04. 2021.
Постоје смернице по којима се лече оболели од ковида, то су болнички протоколи. Срђан Пешић, професор Фармакологије на Медицинском факултету у Нишу, рекао је за РТС да Србија има све модерне лекове и да се пацијенти лече подједнако као у било којој другој развијеној земљи, које могу да приуште и скупе и савремене лекове. Истиче да у овом тренутку нема бољег лека против ковида од вакцине.
Правило које се једино потврдило за ових годину дана борбе са короном је да нема правила и да је сваки пацијент прича за себе. Ипак, постоје смернице по којима се лече сви оболели од ковида, то су болнички протоколи. Колико се често мењају и колико брзо ће најновији лекови из иностранства стићи и до наших пацијената, питања су на која многи очекују одговоре.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Срђан Пешић, професор Фармакологије на Медицинском факултету у Нишу, каже да у Србији имамо све модерне лекове, пацијенти се лече од ковида подједнако као у било којој другој развијеној земљи, које могу да приуште и скупе и савремене лекове.
Говорећи о томе како су се мењали протоколи лечења, др Пешић указује да пре годину дана нисмо пуно знали, али је успешност лечења пацијената боља него што је била, с временом смо сазнавали тапкајући по мраку полако склапали коцкице како да најбоље помогнемо пацијентима од ковида.
“Пре годину дана имали смо на располагању неколико антиинфламаторних лекова – лекова против запаљења, неколико антивирусних који су углавном били безуспешни, и тако лечили пацијенте симптоматски, решавајући његове симптоме, нисмо утицали директно на ток болести, на репликацију вируса”, рекао је Пешић.
У међувремену се, каже, развило неколико лекова, пре свих фавипиравир, који је антивирусни лек који се користио против грипа у Јапану, Кини и Русији, и регистрован је за лечење ковида у првих пет дана болести. Кансије нема разлога да се даје.
Објашњавајући механизам деловања, Пешић напомиње да је као и код свих антивирусних лекова сличан – спречава један ензим који је битан да се вирус на РНК размножава, односно да се дели у нашим ћелијама.
“Важно је да се тај лек налази у Србији у ковид амбулантама, да пацијенти могу да га добију у првих неколико дана после појаве првих симптома”, истакао је Пешић, указујући да је то новина у протоколу.
Једанаеста верзија српског протокола је од краја марта, почетком априла.
Када се користи ремдесивир и изопринозин
Антивирусни лек ремдесивир се даје пацијентима у јако тешкој фази болести, када су на кисеоничкој потпори, или механичкој вентилацији, а даје се у болничким условима.
“Уз антивирусне лекове постоји и неки стари лек, изопринозин – ја обично кажем то је старо вино у новој боци, старо оружје за новог непријатеља, лек је стар 50 година и користи се у више од 70 земаља, делује антивирусно – помаже ћелијама да сачекају на улазним вратима вирус и да га одмах анулира”, истакао је др Пешић.
Осим што помаже да се повећа број ћелија природних убица, које реагују на почетку, повећава и њихову убојитост, различите ензиме, гранзими и перфорини, који могу још боље да униште вирус и на крају обележе болесну ћелију, да лек не би цитотоксично убијао ћелију организма, него да делује само на ћелије заражене вирусом, каже доктор.
У питању су лекови који су већ постојали, ремдесивир се користио у епидимији еболе пре неколико година, фавипиравир за грип раније, а изопринозин делује на велики број респираторних вируса.
О цитокинској олуји – лек тоцилизумаб
“Сазнало се да фактири који покрећу најтеже механизме који доводе до најтежих облика болести – чувена цитокинска олуја, лек је тоцилизумаб, који практично спречава да се развије та цитокинска олуја. Србија има и тај јек, то није тако стар лек, користи се десетак година”, каже фармаколог.
Он је имуномодулаторни лек и користио се од инфламаторних имуномодуларних болести, као код инфламаторне болести црева, псоријазе и других аутоимуних болести, али смо га окренули, каже он.
Један од лекова који је новина је банламиливал, чувени Трампов лек, који садржи готова антитела. Пешић објашњава да као што организам после болести створи антитела, постоји лек који има готова антитела и она сачекају вирус на самом улазу, даје се на почетку болести – скуп је, али Србија га има.
Шта се дешава у светским лабораторијама
Пешић каже да немамо магични лек за сада који би пацијента излечио од ковида. Иначе, у свету се изводе многобројна истраживања, више од 500 клиничких студија, где се тестира преко 70 или 80 што старих што нових лекова.
“Али нисам сигуран да ћемо брзо добити лек креиран за нови вирус, неке лекове за сличне вирусе модификујемо, светска истраживачка јавност се труди да их прилагоди, трудимо се да пацијенту олакшамо симптоме, да не заврши на механичкој вентилацији”, истиче Пешић.
Каже да нема бољег лека од вакцине, немамо чаробни штапић, немамо друго средство у овом тренутку да се боримо.
Када ћемо имати лек против ковида
Да бисте дошли од преклиничких истраживања, на експерименталним животињама, до новог лека некада прође 10 или 15 година. Све је у пандемији убрзало ствари, улаже се пуно новца у истраживање, ако сви будемо одговорни и примимо вакцине, брзо ћемо ставити под контролу вирус, каже он.
“Мени је жао што је Србија једна од ретких земаља у Европи која има вакцине, а чини ми се све мање људи који желе да се вакцинишу. Морам да позовем све људе да се вакцинишу, да би се помогло људима у црвеној зони, да се мало одморе”, закључио је Пешић.
„Српска стварност“
