- 06. 2019.
Директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић рекао је, гостујући у емисији “Слободно српски”, да је 20 година од доласка међународних снага на Косово, период који „никог на Косову није посебно усрећио“.
„Схватили смо да је тај мир заправо овом простору донео потпуно потонуће што се тиче демократског капацитета, развоја институција, економског напретка и свих слобода. И данас после 20 година ми видимо да је тог дана, кад су бомбе стале, било више наде за овај простор него што га има данас“, казао је Ракочевић.
Коментаришући поруку бившег председника Сједињених Америчких Држава Била Клинтона од пре неколико дана у Приштини, који је рекао да је „највећи успех Косова то што је успело да сачува мир за ових 20 година“, казао да мир апсолутно није сачуван.
„Мир није сачуван, јер је у миру дошло до етничког чишћења и изгона 236.000 Срба, Албанаца, Рома, Горанаца, Бошњака… Нестали су многи, нема их више. Друго, у том миру је ударено на најважније културне и духовне чињенице једнога народа и у том миру ми се данас грчевито боримо да сачувамо минимум нашег идентитета. У том миру ми бисмо се сада овог тренутка мењали за права која су Албанци имали под Слободаном Милошевићем“.
Рестаурацијом цркве у Новом Брду прекршен закон
Говорећи о недавној рестаурацији цркве Светог Николе у Новом Брду за коју у Приштини твде да је то католички храм, Ракочевић каже да је на првом месту прекршен закон, јер нико не сме да обавља радове без сагласности Српске православне цркве и представника локалне самоправе, што у овом случају, како каже, није учињено. Ракочевић каже да се „албанске власти понашају као да су Срби народ који је нестао, као да су Римљани и да они сада могу да преузму споменике једног несталог народа“. Такође сматра да овај, како је казао, покушај фалсификовања може имати озбиљне последице.
„Последице су на два нивоа и оне су дугорочне. На првом нивоу је приказивање да ми немамо ништа, да смо нестали и да не учествујемо у животу тих светиња и тих културних наших остварења, а дугорочно је то да је то пројекат који има за циљ да се све сведе под косовску или „косоварску“ културу и да се сва та баштина доведе у посед, да нестане српска културна баштина, да нестане османска културна баштина и да нестане албанска културна баштина, да се оне у пројекцији претопе у нешто што се зове косовска или „косоварска“ култура. Просто, то је пројекат и у том пројекту ви сте губитник уколико стално и перманентно нисте на терену, уколико стално и озбиљно не реагујете на оно што се догађа“, истиче он.
Забрињавајућа тишина око културног наслеђа у дијалогу
Ракочевић сматра да је забрињавајуће што се у дијалогу Београда и Приштине готово не помиње српско културно наслеђе и да би, како каже, уколико дође до разграничења или корекције граница „то било права катастрофа“.
„Дакле, у суштини разграничења и корекције граница или поделе ми бисмо остали и без ових механизама заштите и у том тренутку би то апсолутно било збрисано или без икакве двојбе преведено у косовску, што је једнако албанску, баштину и власништво. Суштина је у власништву“.
Он сматра да би разграничењем Срби на Косову поред механизама заштите остали и без права која сада имају.
„Ако би дошло до разграничена о томе се више не може говорити. Онда бисмо вероватно добили неке нове смернице, неке нове потпуно етничке узусе по којима би власт у Приштини надокнадила неки губитак формално, а заправо превела све у своје руке. Ко би се у том случају сетио Студенице Хвостанске или, цркве у Кијеву, цркве Светог Николе или у Мушутишту… Па то нико не би, али сада, како сада ствари стоје, оне су уписане као заштићене зоне, а то заштићена зона значи да то мора се обнавља“, каже Ракочевић.
Срби нису добили независни ТВ канал који им припада
Ракочевић који је већ 20 година новинар и дописник листа „Политика“ тврди да Срби на Косову још увек нису добили српски независни ТВ канал, који им припада по Ахтисаријевом плану и Уставу Косова. По његовим речима, то није РТК2 како многи представљају да јесте.
„То није РТК 2 на српском, јер та независност подрзумева да ви можете имати свој управни одбор, да тај управни одбор бира свог диреткора, да седиште буде у Грачаници, Митровици или Штрпцу, а не у гаражи бивше Радио Телевизије Приштина, на пијаци у Приштини. Дакле, то није нормално, то није у раду. И све се то фалсификовало, добили смо некакав сурогат ТВ канал и минимум независности. Није ствар овде да ми тражимо нешто што нама не припада, него ви плаћате порез, то је ваш новац, то је јавни новац, то је нешто што је вама да ли вољом, да ли невољом узето, али то је свакако ваше“.
Ракочевић наводи да се новим нацртом Закона о Радио телевизији Косово, односно Нацрта закона о јавном преноснику Косова, где се за разлику од актуелног закона о РТК нигде не спомиње начин финансирања РТК 2 канала од 10 одсто укупног буџета РТК, заправо припрема гашење српског канала јавног сервиса Косова.
„Угасиће се и овај минимум привида и симулације медијског живота у Приштини. Дакле, нисмо се ми са РТК 2 усрећили, нисмо добили ништа од онога што смо тражили, добили смо једну пасивизацију која је некад пристојнија документарна варијанта ријалитија. Дакле, канала који констатује живот. Мислим извините, сви ми констатујемо живот и свако од вас може узети мобилни телефон и сада директно преносити живот. Нама то не треба. Нама треба отварање проблема. Дакле нама треба камера која ће покуцати на врата узурпираних станова у Приштини и рећи – извините ко сте ви? Која ће отићи на врата председника општине Дечани и рећи – а ко сте ви да кршите имовинска, људска и остала права, да ли има слободе у нашим локалним заједницама…“.
Ракочевић истиче да се годинама системски умањују права Срба на Косову не само кад је у питању српски канал РТК већ, кад је реч и о осталим правима.
„Разговарали смо о Резолуцији Уједињених нација 1244, разговарали смо о Закону о заштити заштићеним зонама. Сада разговарамо о закону о јавном сервису и о независном јавном сервису на српском језику. Три закона која иду силазном путањом и у свакој следећој степеници ви добијате мање права“.
На питање ко, шта и да ли неко може да уради да би Срби добили свој независни ТВ канал који им припада по Уставу, Ракочевић каже да може.
„Прво тамо где се крши закон, тамо у срцу тог проблема. Ако се крши рецимо у Новом Брду, онда председник општине Ново Брдо који је Србин, мора да стане на рушевине те цркве и да каже – ово више не може, овде кршите закон, ништа друго. У РТК, у срцу РТК у његовом руководству, међу његовим слободним новинарима мора да се каже – не, узимате нам право, ви не можете да нам одузмете права и уколико то урадите угасићете јавни сервис и прекршићете све законе. Само са тих позиција ви можете тај процес окренути у супротном правцу. И не само то, него и заштити оно што имате и направити побољшање“, рекао је Живојин Ракочевић у емисији Слободно српски.
„Српска стварност“ /Радио К и М /
