1. 05. 2021.

Српска православна црква саопштила је вечерас да је Свети архијерејски Сабор са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве, посебна пажња је посвећена стању Српске цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, као и дискриминаторском односу СПЦ у Црној Гори.

Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су, наводи се, размотрени проблеми СПЦ како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света.

Сабор је у том оквиру посебну пажњу посветио стању Српске цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се, како се наводи, “неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, права и имовине СПЦ настављају, и то, нажалост, у све тежем облику”.

Сабор се, истиче се, суочио са изазовима пред којима су се СПЦ и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између СПЦ и државе Црне Горе, чиме је Српска црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.

“Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта закона, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама”, наведено је у саопшењу.

Сабор сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије.

Јер, како истичу, поменути Нацрт искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.

Сабор је током петодневног заседања са задовољством констатовао да се ове године навршава 100 година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, 90 година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и 140 година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића).

Констатовано је и да се навршава 65 година од његовог упокојења и 30 година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева.

Сабор је, додаје се, брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here