14, 04. 2021.
Вирусолог и члан Кризног штаба Тања Јовановић каже за РТС да, поред британског соја коронавируса у Србији нису доказане друге претеће варијанте вируса. Национална студија о ефикасности имунизације је припремљена и у њој ће учествовати више хиљада грађана, рекла је Јовановићева.
Тања Јовановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да, иако бројке падају, треба да будемо опрезни и да се придржавамо мера како би пад био реалност и како бисмо епидемију ставили под контролу.
Додаје да ће се ситуација процењивати и да ће, у зависности од бројки и поштовања мера, бити одлучивано хоће ли бити нових попуштања.
Објашњавајући мутације вируса, вирусолог је рекла да се нови коронавирус понаша као и остали вируси – да би преживео, мора да мутира и да се мења.
“Имамо десетине хиљада варијанти, али нису све заначајне, већина је безазлена и не мења карактеристике”, указала је Јовановићева.
Варијанте вируса које су од интереса јесу оне код којих појединачне мутације захтевају праћење и да ли ће доћи до акумулације особина вируса.
“Претеће варијанте су оне које забрињавају, то су британски, јужноафрички, бразиласки. Сада код нас доминира британски сој”, рекла је Јовановићева.
Додаје да је дошло до мутација које се акумулирају на површини вирусне честице, у шиљатом протеину који је значајан за инфекцију ћелије.
Институт при Медицинском факултету спроводи студије и прати како се мења вирус. Поред британског соја, истиче Јовановићева, у Србији нису доказане друге претеће варијанте вируса.
“Клиничари запажају да је дошло до пораста броја пацијената у одређеном узрасту, пацијенти су са тежим сликама, то треба потврдити и у лабораторији. Бразилски сој још није ушао у Србију, радимо секвецирање вирусног генома из ткива пацијената и за сада нисмо открили бразилски сој, не можемо да претпоставимо хоћемо ли га открити”, нагласила је Јовановићева.
Вирусолог је указала да је припремљена национална студија о ефикасности вакцинације додајући да се очекује да ускоро крене њено спровођење.
“У оквиру ње, испитиваће се обе компоненте, и антитела и ћелијски одговор, и код вакцинисаних особа и код оних који су имали природну инфекцију. Један сегмент је и праћење вирусних варијанти код вакцинисаних јер долази до инфекције између две дозе, да видимо да ли је то истом варијантом или измењеном варијантом вируса заражен”, наводи Јовановићева.
Према њеним речима, биће укључени и они људи који почињу процес вакцинације.
“Мораће да дају пристанак да хоће да учествује, очекујемо да неколико десетина хиљада људи буде обухваћено студијом, претпостављамо до краја године”, наводи вирусолог.
Говорећи о евентуалном давању треће дозе вакције, Јовановићева је рекла да су компаније почеле клиничке студије јер се појављују нове варијанте вируса.
“Трећа доза треба да буде намењена новијим варијантама вируса, или да се дају стара и нова вакцина у оквиру једне. Вирус се не мења том брзином као и други, не очекујемо велике проблеме. Да ли ће бити сезонског појављивања коронавируса, то предстоји да видимо. Очекујем да ћемо можда као за грип имати сезонске вакцине”, наводи вирусолог.
Када је реч о колективном имунитету, Јовановићева је рекла да ће моћи да се каже да га полако стичемо кад се будемо приближили половини вакцинисане популације.
“Вирус тражи особе које нису вакцинисане и нису прележале болест да би могао успешно да се размножава. Што је мање таквих људи, мање је и вируса у циркулацији и моћи ћемо да се изборимо са епидемијом”, нагласила је вирусолог.
Истиче да “сви жељно ишчекујемо да видимо леђа епидемији”.
“Ако се држимо мера и наставимо имунизацију, већ у летњем периоду ћемо имати много више слободе, да се слободно крећемо, да путујемо, да се вратимо свакодневним активностима”, напоменула је Јовановићева.
„Српска стварност“
