- 10. 2020.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Александар Јовић оценио је данас да је Еразмус + програм изузетно допринео развоју образовања у Србији, и то пре свега његовој интернационализацији.
Јовић је, на конференцији “Сарадња Србије и ЕУ – Стварање могућности за унапређење образовања кроз Еразмус+ програм”, подсетио на то да је Србија од почетка програма 2014. године, иако је имала ограничен приступ фондовима, успела да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.
Он је објаснио да та средства нису кредити, већ донације које ЕУ даје за развој образовања, и прецизирао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије приближно 140 милиона евра помоћи за развој образовања, и то на свим нивоима – од предшколског до високог.
Србија је 2019. успела да постане партнерска земља, што је веома важно јер су само шест држава које нису чланице ЕУ програмске земље, са потпуним приступом фондовима, навео је помоћник министра.
Према његовим речима, захваљујући свим пројектима успели смо да померимо систем, а најбољи пример за то је Закон о дуалном образовању, који је проистекао из једног пројекта Еразмус + програма.
Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић нагласила је да је овај програм Европске комисије донео погодности Београдском универзитету.
Она је указала на то да су структурни пројекти, јачање капацитета не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме Европске комисије.
На тај начин, како је објаснила, чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем мобилности наставника и студената кроз програм Еразмус + створена је могућност да се стекну искуства на другим универзитетима у Европи.
То све оснажује академску заједницу и наше будуће стручњаке, оценила је Поповић и додала да, од када је Србија постала партнерска земља у програму, Универзитет у Београду наступа другачије.
То јесу и даље стратешка партнерства која јачају наше капацитете, али, с друге стране и Србија наступа као експерт који ће помагати другим универзитетима на глобалном нивоу, објаснила је она и оценила да је то веома важно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, који је отворио дводневну конференцију, поручио је да је Србија од 2019. године, тиме што је постала земља партнер у поменутом програму, већ део Европске уније у области образовања.
Фабрици, који се обратио путем видео-линка због мера против COVID-19, рекао је да је веома много младих људи из Србије прошло кроз програм Еразмус+, због чега је он значајан и представља део пута Србије ка ЕУ.
Србија је део различитих образовних програма и у њој постоји генерација која је имала пуно користи од овог пројекта, навео је он и додао да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника из Србије било део програма мобилности кроз Еразмус+ од 2019. године.
Фабрици је прецизирао да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, за шта је издвојено више од 70 милиона евра, додајући да је кроз програм од 2019. прошло 300 студената и професора који су из ЕУ дошли у Србију.
Фабрици је оценио да је настављање финансирања Еразмус+ програма снажна политичка порука ЕУ, и најавио да ће бити покренут нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија вируса негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.
Фабрици је снажно охрабрио Србију да настави да учествује у пуном капацитету, као равномерни партнер у програму Еразмус+ и у наредном периоду.
„Српска стварност“
