- 06. 2019.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обратила се данас учесницима 108. међународне конференције рада у Женеви, која је била организована поводом обележавања 100-годишњице оснивања Међународне организације рада (МОР).
Брнабић је том приликом истакла да је поносна на то што представља државу која је пре 100 година била међу оснивачима Међународне организације рада, и оценила да је важно што ће Србија и данас са члановима те организације разговарати о будућности рада у наредних сто година.
Србија је у протеклих пет година спровела тешке и неопходне реформе и остварила макроекономску стабилност. Такође, унапређено је пословно окружење и смањена незапосленост, али се наша земља, као и многе друге земље региона и Европске уније, суочава са високом стопом незапослености младих, указала је премијерка.
Међу значајнијим резултатима, она је издвојила повећање просечне бруто зараде и повећање минималне зараде за 35 одсто током протеклих пет година, као и увођење подстицаја за предузетнике, посебно младе, за покретање нових компанија.
Брнабић је додала да је, у сарадњи са Међународном организацијом рада и социјалним партнерима, држава проширила кампању “Реци не раду на црно”.
Она је, говорећи о изазовима са којима се суочавају све земље, нагласила да је највећи онај који намеће четврта индустријска револуција и дигитализација.
Тренутна технолошка револуција доноси до сада невиђене промене у начину живота и рада које се одвијају невиђеним темпом, констатовала је Брнабић и додала да ће ова индустријска револуција, као ниједна раније, заменити послове које обављају људи.
Промене које та индустријска револуција доноси огледаће се у томе што више неће постојати послови за цео живот, објаснила је она, уз напомену да је образовање које је фокусирано на припрему за једну професију већ застарело, те да ће морати да се мењају закони о раду како бисмо одражавали стварност модерног радног места. Према Светском економском форуму, деца која су сада у основној школи радиће послове који тренутно не постоје, рекла је Брнабић.
Премијерка је поручила да је дужност лидера да учине све што је у њиховој моћи да припреме своје грађане за промене у свету рада, а да су кључне области у које морамо да улажемо образовање и креативност.
Нужно је да улажемо у образовање које учи децу како да мисле, а не шта да мисле, подвукла је она и додала да Србија реформише свој образовни систем и уводи вештине које ће бити потребне наредним генерацијама за успех и напредак.
Поред осталог, како је подсетила, кодирање и програмирање уведени су као обавезни предмети у основној школи, обезбеђен је безбедан приступ интернету и повећан је број специјализованих часова информатике у средњим школама.
Такође, Влада Србије издваја више од 100 милиона евра за инвестиције у научну инфраструктуру – научно-технолошке паркове, истраживачке институте, стартапове, у целој Србији, чиме жели да подстакне разноврсну привреду засновану на знању, иновацијама, креативности и предузетништву, нагласила је она.
Креативност и иновативност кључни су за наш развој и креативност ће играти пресудну улогу у новом времену. За мене креативност представља суштински људску особину, а у све дигиталнијем свету њена вредност ће бити огромна, поручила је Брнабић.
Премијерка је истакла да је оптимиста упркос свим изазовима које доноси четврта индустријска револуција, да је важно да се добро припремимо и суочимо са данашњим изазовима како бисмо у будућности имали боље послове.
Она је указала на то да је неопходна сарадња свих влада и међународних организација, компанија, социјалних партнера и радника, јер са овим променама морамо да се суочимо заједно.
Брнабић је закључила да технологија може да буде моћан покретач једнакости и да четврта индустријска револуција представља велику шансу за земље као што је Србија да сустигну развијени свет.
„Српска стварност“
