- 11. 2019.
Министри Европске уније разговараће на састанку Савета општих послова у Бриселу о политици проширења и приступања Унији. Из Савета ЕУ поручују да ће први пут бити размотрен и француски предлог о реформи политике проширења који је представљен прошле недеље, а који укључује четири принципа. Директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић каже за РТС да примена нове политике може створити услове за бржи напредак Србије.
Директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић подсећа да је објављивању документа претходило одбијање Француске да се отворе преговори са Северном Македонијом и Албанијом, што је изазвало негативне реакције.
“Мислим да је француска искористила тренутак у којем је створена тензија и криза да представи своје предлоге и да на неки начин услови остатак држава чланица да се озбиљно позабаве њиховим предлозима”, истиче Лазаревићева.
Каже да је документ, назван “Нон-пејпер” врло кратак и да оставља много простора да се дискутује и претпоставља шта стоји иза одређених предлога
“Четири принципа на којима је заснован француски предлог усмерена су, пре свега, на то да се процес приступања учини постепенијим. Идеја је да се постепено приступа одређеним сегментима политика Европске уније. На тај начин би се државама кандидатима омогућила и отварања одређених предности чланства доста раније”, објашњава Лазаревићева.
Оставља се чак и могућност, како је рекла, да званичници из земаља кандидата учествују у разговорима и преговорима у Савету Европске уније, али да не би имали право гласа.
Приступање структурним фондовима, објашњава Лазаревићева, остављено је као могућност.
“Мислим да би то морао да буде апсолутно неопходан елемент новог приступа, да се државама у складу са њиховим напретком, за одређене области у којима су завршиле преговоре, отворе структурни фондови. То би у великој мери помогло да се затвори развојни јаз са Европском унијом”, каже директорка Центра за европске политике.
Милена Лазаревић сматра да званичници у Паризу желе да се нова политика проширења примени на све земље Западног Балкана.
“Постоји и принцип повратности процеса, односно, ако не напредујемо већ назадујемо у реформама, процес може да се врати уназад”, објашњава Лазаревићева.
Каже да би Србија применом нове политике проширења добила да процес, који траје предуго, покаже одређене користи за грађане далеко раније.
“И политичари желе награде у краћем року како би поднели одређене жртве и спровели тешке и политички болне реформе. Тренутна ситуација је да награде долазе на далеком крају читавог процеса”, истиче Лазаревићева.
Каже да су Французи решени да прогурају свој предлог и да су намерно оставили простор за дискусију и постизање компромиса.
“Део стручне јавности је изјавио како ово није ништа ново и како су многи од сегмената предлога већ били укључени у стратегију коју је Комисија објавила прошле године, али не бих се са тим сложила. Има новости, а ђаво ће бити у детаљу”, наглашава Милена Лазаревић. Каже и да ће Србија имати услова да брже напредује, ако се предлози усвоје, али да се без политичке воље ништа не може остварити.
„Српска стварност“/ РТС /
