- 21. 2020.
Док цео свет чека на вакцину против корона вируса, тренутно су само лекови “дексаметазон” и “ремдесивир” клинички потврђена терапија која даје резултат у лечењу Цовид-19, кажу српски научници са америчког Националног института за рак у Вашингтону.
Др Милош Миљковић, Београђанин Др Небојша Скорупан, Панчевац
Како објашњавају др Милош Миљковић, хематоонколог на том Институту, и др Небојша Скорупан, специјализант хематоонкологије, лек “дексаметазон”, стари и јефтини стероид који је широко доступан свуда, тренутно је једини лек који је у фази три клиничких испитивања смањио смртност код тешко оболелих пацијената којима је био потребан додатан кисеоник. У исто време, показао је могуће штетно дејство ако се да прерано, код оних пацијената који још увек немају тешку клиничку слику.
– Други лек који се показао ефикасним је “ремдесивир”, који је смањио број дана проведених у болници код тешко оболелих у студији коју је водио амерички Национални институт за алергије и инфективне болести (НИАИД). Пошто је то била примарна сврха студије, она је прекинута пре него што је могло да се види статистички значајно смањење смртности, тако да се “дексаметазон” налази више на лествици терапија за тешко оболеле. С обзиром на то да је “дексаметазон” неколико редова величине јефтинији, то и није тако лоше. У исто време, комбинација “хидроксихлороквина” и “азитромицина” показала се штетном, јер не само да није смањила смртност у односу на контролну групу, већ су испитаници који су примили ту комбинацију дуже остајали у болници и имали веће шансе да буду интубирани или умру – објашњавају ова два доктора.
Сви ови подаци, како додају, долазе из до сада најбоље рандомизиране клиничке студије о Цовид-19, “Рекавери”, која се и даље одвија у Великој Британији и која још увек испитује дејство “азитромицина”, “тоцилизумаба” и плазме оних који су прележали болест.
– Оно што сасвим сигурно не даје резултате у лечењу Цовид-19 је каубојска медицина – давање лекова за које не постоје докази да помажу у лечењу ван клиничке студије. То укључује комбинацију “хидроксихлороквина” и њему сличног “хлорокина” и “азитромицина”, давање стероида особама са блажом клиничком сликом, као и либерално прописивање других антибиотика у недостатку потврђене бактеријске инфекције – упозоравају српски научници.
Миљковић и Скорупан наводе да у свету постоји преко 100 различитих вакцина које су тренутно у различитим фазама претклиничког и клиничког испитивања. Од тога, како кажу, најдаље је дошла вакцина произведена у Кини, где због недостатка случајева нису могли да изведу фазу три клиничког тестирања, али је одобрена за примену на војницима. Једина вакцина која је тренутно у фази три је она развијена на Оксфорду и коју ће, ако се покаже ефективном, производити “АстраЗенека”.
Коментаришући ток пандемије и специфичности овог вируса, Милош и Небојша закључују да се САРС-ЦоВ-2 налази између ендемских и нових корона вируса по питању преношења и тежине болести коју изазива. Четири ендемска корона вируса се лакше преносе, али доводе до много блаже клиничке слике, док су САРС (сада САРС-ЦоВ-1) и МЕРС доводили до много теже болести код млађих људи, али се нису тако лако преносили.
– Специфичност овог вируса је да мушкарци имају тежу клиничку слику од жена и да људи са придруженим обољењима, укључујући гојазност и кардиоваскуларне болести, лошије пролазе. Ако то имамо у виду, ништа од онога што се дешава у свету није изненађење. Здравствени системи западних земаља одавно нису усмерени ка лечењу заразних болести, већ пре свега кардиоваскуларних обољења и карцинома, с обзиром на то да су до ове године они били најчешћи узроци смрти. С друге стране, након САРС-а, земље Азије су Цовид-19 схватиле озбиљно и биле су спремне. Зато је Вијетнам био успешнији у контроли епидемије од било које земље ЕУ или САД, иако је географски ближи првом жаришту и има далеко мање здравствених ресурса – објашњавају наши саговорници.
Вести о људима који су наводно поново оболели, ова два научника тумаче највероватнијом комбинацијом лажно позитивних и негативних тестова, пре него заиста поновном инфекцијом код особе која се у потпуности решила вируса.
– Охрабрујуће је да се код особа које су прележале Цовид-19 могу пронаћи и Т лимфоцити усмерени ка САРС-ЦоВ-2, тако да постоји и ћелијски имунитет – кажу доктори Миљковић и Скорупан.
„Српска стварност“ / Ј.С. /
