Mesto za reklamu
  1. 08. 2021.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да је претходних година у циљу ставрања подстицајног и извесног окружења за научна истраживања реформисало систем финансирања науке и повећало улагања у развој научне инфраструктуре.

Успостављено је институционално финансирање које је овај систем уредило на начин да он буде известан у и погледу егзистенције научника, и у погледу финансирања њиховог научно-истраживачког рада.

У односу на период од пре десет година улагања у науку су већа за 80 одсто, средства улагана у развој инфраструктуре већа су три пута, а примања научника већа су за 35 одсто.

Формирани су посебни фондови, Фонд за науку и Фонд за иновацину делатност, путем којих се значајна средства улажу у истраживња у оквиру свих области.

Настојање је да се подрже квалитетни пројекти који ће допринети развоју науке, али и њеној практичној примени у свакодневном животу, а за финансирање пројеката користе се и буџетска средства, али и расположива средства из фондова ЕУ.

Само за програм „Идеје“ Фонда за науку држава ће са 30 милиона евра подржати најбоље истраживачке пројекте. Такође кроз програм ПРОМИС финансира се 59 пројеката. Максималан буџет једног пројекта износи до 200.000 евра. Програм окупља 320 истраживача који ће реализовати основна и примењена истраживања из свих области науке: природне науке, техника и технологија, медицина, биотехника и друштвене и хуманистичке науке. У припреми су и два нова јавна позива за нове програме подршке путем овог фонда.

Такође, подржана су и медицинска истраживања кроз посебан COVID програм, а значајна средства улажу се како би наша земља и научници имали што већа постигнућа из пуноправног чланства у ЦЕРН-у, на које смо поносни.

Фонд за иновациону делатност је од оснивања уложио укупно 37 милиона евра у развој иновација и то 31,2 милион за реализацију 227 иновативних пројеката.

Такође, шири се постојећа мрежа од 65 института и оснивају нови – Институт за вештачку интелигенцију, Институт за информационе технологије, Институт БиоСенс, а при Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство успостављен је Центар за секвенцирање генома и биоинформатику.

Шири се и межа научно технолошких паркова у чију је изградњу и опремање уложено више од 53,7 милиона евра.

Циљ државе је да истраживачима, посебно младим, створи услове за рад у Србији, зато посебно подстиче младе истраживаче, студенте докторских академских студија за укључивање у научноистраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама. До сада је по сва четири позива укључено 1.657 младих истраживача-студената докторских студија.

Држава је стратешки приступила реформама у науци и високом образовању и усвојене су стратегије којима су планирана значајна улагања у научну инфраструктуру и науку – Стратегија развоја науке 2021-2025, Стратегија развоја вештачке интелигенције и Стратегије паметних специјализација. Ова документа јавних политика и активности које су њима предвиђене ће, уз основну Стратегију развоја образовања до 2030, допринети да се начини значајан помак у овом пољу.

Такође, значајан корак начињен је и усвајањем Закона о изменама и допунама закона о високом образовању којим се отварају врата за пуноправно чланство у ENQA.

Свим овим активностима држава Србија настоји да створи добре и подстицајне услове за научно истраживачки рад и верујемо да ће сви ови напори допринети да квалитет научних радова и њихова цитираност буду већи.

Министарство ће наставити да синергијским активностима са КОНУС-ом, који је и у претходном периоду био значајан партнер у свим законодавним и научно-стручним процесима, ради на имплементацији најбољих решења и добрих пракси, што ће у будућности допринети бољој позицији на Шангајској листи.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here