11.03.2021.
Директорка ковид-болнице у Батајници Татјана Анџић Вукичевић изјавила да је ситуација критична и пренапета и да у установи са 1.000 постеља више готово да нема места.
“Имамо 900 болесника, практично смо попуњени, 30 преосталих постеља намењено је интензивној нези лечења. Рачунајте да смо за недељу дана имали око 500 нових пријема, и од тог броја, рачунајте, између десет и 20 одсто болесника могу бити кандидати за интензивну негу”, изјавила је др Анџић-Вукичевић за “Вечерње новости”.
Нагласила је да је више од две трећине болесника у веома тешком општем стању, да су сви на инванзивној или неинванзивној кисеоничној пoтпори.
У новој болници у Батајници, чије је отварање почетком децембра прошле године било спас, јер за оболеле више нигде није било места, ситуација је сада таква да места има само за онолико болесника колико се отпусти. То није довољно, јер много је више оних који захтевају пријем.
“Притисак на болницу је неиздржив, кадар је преуморан, регрутован не само из Универзитетског клиничког центра Србије, већ и из свих болница у Београду. Предаха нема нити један минут. Тражи се место више. Клиничке слике се невероватном брзином погоршавају. Готово сви оболели повезани су са неким ко је дошао са зимовања на Златибору и Копаонику. Подаци су поражавајући”, прича др Аџић Вукићевић.
А таман када је помислила да је, после 180 пријема у болницу, само за два дана викенда, пребродила најдраматичније дане од када је као руководилац ковид-болнице, на првој линији одбране од заразе, докторка Аџић Вукићевић је у уторак доведена пред ново, тешко искушење.
Она истиче да је притисак на болницу неиздржив, и сматра да се сада плаћа данак сретењских празника и зимовања.
“Најтежи тренутак од отварања болнице био ми је уторак, када сам у 15 сати објавила да више немам места у гигантској болници као што је Батајница. Очајна сам, јер не могу помоћи свима којима је моја помоћ потребна. Ово није смело да нам се догоди. Требало је да надлежни мудрије реагују. Хитно се нешто мора предузети”, поручује др Аџић-Вукићевић.
„Српска стварност“
