Mesto za reklamu
  1. 03. 2021.

Председник Одбора Милимир Вујадиновић је седницу прогласио историјском, јер је први пут на седници Одбора присутан директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону кога Управа није имала још од 2015. Године, Изразио је наду да ће се најзад успоставити успешна сарадња Одбора са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Фондом за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону – АП Војводина.

Досадашње и планиране активности Управе за сарадњу с дијаспором и Србима члановима скупштинског Одбора представио је директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.

Гујон је истакао да је заједничко за све Србе који живе у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, Румунији, Мађарској и Словенији очување српског језика, културе и идентитета. Према речима Гујона, Срби који живе од давнина у тим земљама доприносе економском и културном развоју нашег региона. Истакао је да Срба у региону према статистичким подацима има око 1,6 милиона и да око 16 милиона људи у свету говоре српски језик. Гујон је оценио да је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону управо ту да би на дневном и институционалном нивоу могла да саслуша, чује и помогне Србима у региону. Поставља се питање зашто Срби у региону немају статус националне мањине, када сународници, који су малобројнији у нашој земљи га имају, зашто је ћирилично писмо потиснуто, када је латиница у Србији присутна.

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону учествује годишње са преко 50 милиона динара за удружења Срба из региона, као и 50 милиона динара за удружења Србе из дијаспоре. У просеку сваке године Управа финансира 250 пројеката. Тренутно, као најбитнији пројекат, којим се бави Управа је поједностављење конкурса који су се до сада радили ручно и „пешке”. Циљ је да дигитализујемо конкурсе како би се они успешније спроводили, да се једним кликом све реализује, навео је Гујон. Он је истакао и да је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону поводом Међународног дана очувања матерњег језика, који се обележава 21. фебруара, покренула кампању за очување српског језика.

Душко Ћутило директор Фонда за избеглa, расељенa лицa и за сарадњу са Србима у региону – АП Војводина је навео да је недавно Фонд добио овлашћења да и се поред тога што се бави питањима избеглих и расељених лица бави и сарадњом са Србима у региону. Истакао је да се Фонд већ 14 година бави стамбеним збрињавањем и економским оснаживањем избеглих и расељених лица, пре свега из БиХ, Хрватске и Косова и Метохије. Расписани су јавни конкурси који с односе на стамбено збрињавање и два програма економског оснаживања, навео је директор Фонда. Такође, расписана су и два јавна позива који се односе на регион, и то информисање на српском језику и земљама у региону и јавни позив за удружења из региона. Један од важнијих циљева Фонда је унапређење сарадње у области културе и образовања, уз посебан осврт на очување ћириличног писма.

Милимир Вујадиновић је навео да треба обратити пажњу на попис који следи, да се Срби охрабре и изјасне онако како се осећају. Статистички подаци и попис становништва су једно, док је званично држављанство друго.

„Важно је охрабривање нашег народа да поднесу у конзулатима захтев за држављанство Републике Србије, јер ако немају држављанство, веза се матицом се губи, а стицањем држављанства она постаје трајна и чвршћа”, подвукао је Вујадиновић. Важно је спречити стварање нових идентитета на Балкану на рачун урушавања српског идентитета, закључио је председник Одбора.

У дискусији, која је уследила, говорили су народни посланици Александар Чотрић, Радован Тврдишић, мр Јадранка Јовановић и Александар Марковић. Они су честитали директору Гујону на постављењу и пожелели му успех у раду. Заједнички су оценили да је веома битно ставити акценат на очување српског језика и културе и да је неопходно да заједничким трудом и радом допринесемо очувању положаја српског народа у земљама региона.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here