- 01. 2020.
Србија се тренутно налази у тешкој ситуацији око општих избора и у некој врсти политичке кризе, пише председавајућа Делегације Европског парламента за Србију Тања Фајон у ауторском тексту за НИН.
Фајон каже да у ЕУ, као главна брига, остају медији.
“Чињеница је да су демократија и слобода медија озбиљно угрожени у овој земљи, јер национални канали не третирају све политичке странке једнако, што је недопустиво. А говор мржње, лажи, манипулације, застрашивање, чак и од водећих и утицајних политичара, расте у медијима и јавности у овој земљи, а то није оно што у ЕУ желимо видети”, написала је Фајон у ауторском тексту за НИН.
| Фајон је најавила да ће 6. и 7. фебруара са европским комесаром за проширење Оливером Вархеијем и известиоцем Европског парламента за Србију Владимиром Билчиком посетити Београд.
То ће, како је саопштила за Радио Слободна Европа (РСЕ), бити прилика да се “детаљно размотре сва актуелна политичка дешавања”. “Имала сам увид у Предлог закона о смањењу изборног прага и свакодневно пратим политичку расправу о тој теми”, навела је Фајон у писаном одговору за РСЕ поводом предлога да се изборни цензус спусти са пет на три процента. Фајон, која је и председница Одбора Европског парламента за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ каже да ће парламентарни избори у Србији значајно обележити даљи процес проширења ЕУ на земље Западног Балкана. “Желим да Србија и њени грађани напредују на конструктиван и смирен начин без негативне или националистичке реторике, како бисмо постигли најбоље могуће резултате за добробит свих у нашим разговорима којима посредује Европска унија”, закључила је Фајон. |
Фајон, која је и шеф Делегације у Парламентарном одбору за стабилизацији и придруживање ЕУ и Србије, оценила је да владајуће странке морају спровести препоруке за слободне и поштене изборе у овој години, као и да очекује да ће власти испунити споразуме и уравнотежити извештавање током изборне кампање.
“Жалим што је сада и преостали део опозиције најавио бојкот избора, а забринута сам и због изненадне најаве смањења изборног прага са пет на три процента без широког политичког консензуса и јавне расправе”, оценила је Фајон.
Она наводи да би на изборе требало да изађе барем 40 одсто гласача, јер је, како сматра, у супротном то само још формална демократија.
Како је навела, земље Западног Балкана припадају ЕУ породици, али се и даље суочавају са проблемима попут демократије, владавине права, а нарочиту забринутост изазива угрожавање слободе медија.
“Битно је нагласити да све земље Западног Балкана могу једнога дана постати чланице ЕУ, али неке ће у том процесу европских интеграција бити брже, а неке спорије. Свих шест земаља у региону имају још увек јасну перспективу, а то је чланство у ЕУ, али све зависи колико брзо ће оне бити спремне”, навела је Фајон.
Каже и да улазак Србије и Црне Горе у ЕУ у најоптималнијим условима до 2025. године треба да буде циљ, али да то зависи да ли ће земље испунити све услове.
“Нека поступци Француске не обесхрабрују земље Западног Балкана, јер процес проширења и даље траје и никада се није зауставио”, написала је Фајон.
Она је истакла да је Србија веома важан актер за земље Западног Балкана и да је њена улога битна за мир и стабилност у региону, истовремено и најспремнија земља да постане прва следећа чланица ЕУ.
“Уверена сам да зајендичким радом можемо пребродити препреке и доказати да је пут реформи најбољи и прави пут”, навела је Фајон.
„Српска стварност“
