- 12. 2019.
Србија треба да спроведе реформе за трајно и дугорочно повећање привредног раста. Са садашњим растом БДП-а од три до четири одсто годишње нећемо сустићи животни стандард нама упоредивих земаља, па ћемо и даље заостајати – каже проф. др Павле Петровић, председник Фискалног савета.
Професор Павловић оцењује да Србија има потенцијал за раст око пет одсто годишње, са којим би могла почети да сустиже друге земље ЦИЕ у економском развоју и животном стандарду. Међутин, кључ бржег раста је, како наводи, пуна владавина права и искорењивање корупције.
Влада уз то, каже Петровић, на располагању има више мера које могу значајно да убрзају привредни раст, а које се, по њему, не користе у пуној мери.
“То су већа улагања у инфраструктуру, смањење фискалног оптерећења рада и, пре свега, реформа јавних предузећа, а нарочито ЕПС-а”, каже Петровић.
Са садашњим растом БДП-а од три до четири одсто годишње нећемо сустићи животни стандард нама упоредивих земаља ЦИЕ, сматра Петровић.
Као пример наводи да је од 2010. године до данас, Србија остварила укупни привредни раст од око 20 одсто, а да су друге земље ЦИЕ у истом периоду економски порасле у просеку за око 35 процената.
“То је разлог што је по животном стандарду, мереном као БДП по становнику, Бугарска већ око 30 одсто изнад Србије, Румунија око 60 одсто, Мађарска око 80 одсто и та разлика би врло лако могла додатно да се повећа у наредној деценији, уколико Србија не спроведе потребне мере и реформе за трајно и дугорочно повећање привредног раста”, каже Петровић у интервјуу за Магазин Бизнис.
Проблем је, тврди, то “што ми сада једва успевамо да добацимо до 3,5 одсто раста и тако све више заостајемо у односу на упоредиве земље”.
Истовремено додаје да је “тачно да је Србија с растом од 4,8 одсто у трећем кварталу имала други најбржи раст у Централној и Источној Европи (иза Мађарске), али је у првој половини године, заједно са Албанијом и БиХ, била на самом зачељу”.
Петровић сматра да је до убрзања привредног раста у другој половини 2019. дошло првенствено због изградње Турског тока и последичног раста грађевинарства од чак 35 одсто, док су, наводи, сви други сектори привреде задржали сличан раст као у првој половини године.
То, по његовом мишљењу, значи да би привредни раст по завршетку највећег дела радова на изградњи гасовода, што се очекује до краја 2019. године, могао да се врати на 3,5 одсто годишње.
Упитан значи ли то да се неће остварити планирани раст БДП-а у 2020. од четири одсто, Петровић каже да за сада тако изгледа, али да је могуће да се током 2020. поново појави неки појединачни пројекат који ће значајно да допринесе расту БДП-а попут најављене инвестиције кинеског Зиђина у нови рудник бакра у Бору.
„Српска стварност“
