- 11. 2019.
Француска је чланицама Европске уније послала неформални документ у којем се тражи “обновљени приступ” у процесу проширења према земљама Западног Балкана, сазнаје Радио Слободна Европа (РСЕ).
Од Европске комисије (ЕК) Француска тражи да до јануара 2020. године објави нову методологију у приступном процесу која би била примењивана приликом отварања приступних преговора с кандидатима за чланство у Унији.
РСЕ је имао увид у такозвани “нон-пејпер” документ у којем се наводи да су “преспоре” дубоке политичке, економске и социјалне трансформације, потребне за будуц́е приступање Европској унији, и да су недовољне конкретне користи за грађане у земљама кандидатима за чланство.
“Једном када се преговори отворе, процес интеграције се више не би заснивао на отварању великог броја тематских поглавља, вец́ на неколико узастопних фаза, које би формирале кохерентне блокове политика и шему коју је ЕУ успоставила, узимајући у обзир специфичне карактеристике сваког кандидата, где је то прикладно”, стоји у документу.
Владавина права и основна права остали би, према француском предлогу, интегрални захтев од тренутка отварања преговора и били би такви у свим областима током процеса.
Предвиђа се да би прелазак из једне фазе у другу био детаљно изложен, а углавном би се заснивао на “сталном, неповратном напретку у области владавине права”.
Земље кандидати морали би да прилагоде институционалне и административне способности потреби ефикасног учешц́а у различитим политикама. О коначном приступању било би одлучено на основу испуњавања опипљивих циљева економске и социјалне конвергенције.
У документу стоји да би “крајњи циљ био пуно и потпуно приступање” и да би целокупан процес придруживања требало да буде “постепенији и подстицајнији”.
Француска предвиђа и додатну финансијску помоћ у претприступном процесу за Западни Балкан што подразумева веће претприступне инструменте, али и приступ структуралним фондовима који су сада резервисани само за земље чланице ЕУ.
Кључни предлог Париза тиче се усвајања принципа реверзибилности јер се сматра да би то обезбедило кредибилитет и подстицајну природу процеса.
Париз сматра да је тај принцип потребан за решавање ситуација у којима држава кандидат делимично или уопште не испуњава одређене критеријуме, или престаје да испуњава преузете обавезе.
У том случају, према француском документу, одговор ЕУ био би постепен и пропорционалан величини и озбиљности пропуста, а кретао би се од обуставе финансијске помоћи па до опште суспензије, у случају да су доведене у питање основне вредности Европске уније.
Париз у документу потврђује “недвосмислену подршку” европској перспективи земаља Западног Балкана и наводи да цео регион припада Европи по историји, култури и географији.
“Ближе везе са Европском унијом једини су начин да се ове државе консолидују, заснивајући се на владавини закона и отвореним и плуралистичким друштвима, бавец́и се својим економским и социјалним развојем”, стоји у француском документу.
Такозвани “нон-пејпер” је неформални документ који се углавном износи у затвореним преговорима унутар институција ЕУ, нарочито међу чланицама и има за циљ постизање договора о неком спорном политичком питању.
Француска је више пута указивала на неопходност промене приступа у преговорима о чланству у Унији и отварање нових преговора условљавала променом методологије. То је био и разлог због којег је Француска на самиту Европске уније у октобру блокирала отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
„Српска стварност“
