18.12.2018.
Најбољи тенисер света Новак Ђоковић обишао је први пут цркву Успења Пресвете Богородице у Ници. Он ће помоћи Савезу Срба Француске да капела коју користе буде стално место молитве и окупљања наших људи, посебно деце, у овом граду на Азурној обали. Изобразитељну литургију служио је отац Игор Вујсић.
Српска заједница са Азурне обале и најдражи гост, комшија из Монака, Новак Ђоковић.
Када су као избеглице из Русије 1920. године дошле у Ницу, чланови породице Ковалевски изнајмили су просторије у приземљу једне зграде у коме је формирана православна капела. Осликали су је руски фрескописци, а у новије време користили и православни Французи који живе у том граду.
Недавно су епископу западно-европском Луки понудили да Српска православна црква користи капелу, па се Французи на литургији окупљају суботом, а Срби недељом.
Савез Срба Француске организовао је у овом молитвеном простору и радионице за децу и школу српског језика, а јучерашње окупљање увеличао је најпознатији Србин на свету, који живи у комшилуку, Новак Ђоковић.
После свете литургије Ђоковић се задржао у разговору са децом, причао им о свом детињству и првим тениским данима. Надам се да ће црква убудуће бити отворена сваког дана како би могли овде чешће да долазимо, да се окупљамо, пренео им је Новак.
„Дивно је видети оволико деце која се веселе, цртају, друже, имају представе. Култура је вероватно најбољи начин да очувамо нашу баштину и наш идентитет“, рекао је Новак.
Припаднице српске заједнице Јелена Радоичић-Лаудоyер, Марија Матејчић и Радмила Савковић су за ту прилику припремилеи малу позоришну представу у којој је Новак добио запажену улогу. Прихватио је улогу са задовољством. Глумио је тужног црвеног лава и одушевио децу. Дечија представа је адаптирана прича “Црвени лав” из збирке “Николине басне” Јелене Радоичић-Лаудоyер. „Црвени лав“ и остали јунаци представе су добили велики аплауз. После одигране представе сви су се радовали и наставили дружење, уз колаче које су припремиле маме.
Новак је наставио причу деци о томе колико је важно да се међусобно упознају и друже, колико је то важно за Србе у расејању.
„Захваљујем вам што верујете у наш народ, у нашу земљу Србију. Што се трудите да свако на свој начин у различитим деловима света организује оваква окупљања, да створе наше заједнице. Где год да се нађем, потрудићу се да обиђем сваку нашу заједницу. Увек кажем: свуда прођи, својој кући дођи. Кад год одем у Србију просто оживим нека сећања, а носталгија је увек присутна. Кад год сам у Србији, иако сам јако заузет, увек је посебан осећај бити са својим народом, користити свој језик. Некако, човек се врати у свој завичај и онда је све на свом месту“, рекао је први рекет света Ђоковић.
Велики српски спортиста је казао да је, без обзира колико смо недаћа прошли као народ, јако је лепо видети када смо заједно, када се окупљамо: „Ево, и ова мала заједница, далеко од домовине негује културу, заједништво и пријатељство, другарства се рађају међу децом. То је оно најбитније, да се држимо заједно, а не да чекамо неке недаће и несрећне тренутке да би се ујединили. То нас је обележавало у последњих неколико деценија. Али оно што нас чини јединственим је борбени дух, позитивни инат, да се никада не предајемо. И са јако мало средстава ми смо у стању не само да преживимо него да живимо стварно надахнути“ – указао је Новак.
Како је рекао председник Савеза Срба Француске Ђуро Ћетковић, Новак Ђоковић значајно доприноси очувању заједнице Срба у тој земљи. Изразио је велику захвалност Новаку и породици Ђоковић за помоћ у настојању да нова Црква пресвете Богородице буде стално место окупљања Срба.
“Сада просторије у Ници, у којима се налази капела имају више власника, а Фондација Новака Ђоковића и његова породица, уз благослов владике Луке, спремни су да помогну да се реше правни проблеми и простор откупи, како би Срби имали трајно место за молитву и окупљања на Азурној обали.
Потребно нам је овакво место где ћемо да се упознајемо и дружимо, где ће деца уз другаре говорити свој језик, научити нешто о великим људима, које је Србија имала и дала свету, а које данас својатају или не спомињу, само зато што су Срби. Ми не смемо да заборавимо чика Јову Змаја, Теслу, Доситеја, Андрића…фалиће нам увек нешто у нама самима, деца неће моћи да разумеју сама себе, ако не науче више о љубави, пријатељству… Без знања матерњег језика изгубиће и потенцијслну родбину, пријатеље и културу у Србији… То нећемо дозволити” – закључио је Ђуро Ћетковић, председник Савеза Срба у Француској.
„Српска стварност“ / Сенка Милош, Савез Срба у Француској /
