- 01. 2020.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је да је 800 година аутокефалности Српске православне цркве добра прилика да се Срби подсјете на све што јесу, али да схвате и своју обавезу да то велико богатство које носе на својим плећима морају сачувати.
– Осамсто година је значајан јубилеј у историји наше Цркве и народа и врхунац нашег постојања и борбе. Морамо сви преузети обавезу за оно што јесте наша историја и Црква, а данас је оно што је била јуче и што ће бити сутра – то је једно трајање кроз вијекове – рекао је митрополит дабробосански у изјави Срни.
Он је напоменуо да је аутокефалност самосталност једног народа и Цркве у њеном слободном развијању, како у духовно-црквеном, тако и у националном погледу.
– Зато је врло важно да схватимо да је овај јубилеј добро подсјећање када се поново стиче снага и енергија за нових 800 година. Ово је велики јубилеј не само за Цркву, него цијели српски народ и за сваког од нас – оцијенио је митрополит Хризостом.
Митрополит дабробосански је истакао да сваки Србин треба да буде свјестан да није само један члан, већ да је у себи једна мала црква.
– Свако од нас носи Христа Господа и Светог Саву у себи и сваки од нас јесте живоходајућа црква. Тога морамо бити свјесни, то морамо у себи обновити и знати цијенити себе и све оно што јесте Свети Сава нама предао, а то је аутокефалија – рекао је митрополит дабробосански.
Према његовим ријечима, без самосталности не би се српски народ могао не само одбранити од искушења и страдања, већ би потпуно нестао и ишчезао као што су ишчезли други мањи народи који су били у склопу неких других патријаршија.
– То је богатство нашег постојања, борбе и морамо тога бити свјесни и поносни и преузети обавезу за оно што је црква у будућности, а то је да се морамо борити, радити и много трудити да оправдамо насљеђе које смо добили засугом Светог Саве и свих прије нас који су се борили за Цркву и отаџбину – истакао је он.
Митрополит Хризостом је подсјетио да су се српски патријарси и епископи на својим просторима борили са свим могућим и немогућим проблемима, недаћама и невољама на која су наилазили у тих 800 година. “Када се погледају догађаји кроз вијекове, чудесно је да још постојимо”, рекао је митрополит дабробосански.
Према његовим ријечима, за српски народ и Цркву, али и цијелу Европу, 18, 19. и 20. вијек били су најтрагичнији вијекови, године великих ратова и сукоба кроз које је прошао српски народ.
– Али, захваљујући СПЦ, која је била обједињавајућа мајка, српски народ је успио да преживи и све то побиједи кроз молитву, сузе, страдање преко крста и голготе све до данашњег дана. И зато смо благодарни Богу и Светоме Сави да нам је дао снаге. Зато сада и овдје, у Сарајеву, можемо свједочити Христу Господу и Светом Сави – митрополит дабробосански Хризостом.
Он је навео да то значи да српска црква може да преживи и надвлада све невоље кроз које су Срби прошли на овим просторима, посебно у претходних 30 година.
Када је у питању имовина СПЦ у Митрополији дабробосанској, он каже да је тај проблем “гдје је и прије био”, односно да се ништа није промјенило зато што не постоји добра воља људи који о томе одлучују.
– Имамо Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ који, нажалост, не примјењују властодршци ове земље, а изговор им је да нема другог закона, а то је закон о реституцији – рекао је он.
Митрополит дабробосански каже да тај закон већ 20 година чека “у ладицама” Предсједништва БиХ да буде усвојен, иако су представници вјерских заједница неколико година радиле на њему и усклађивале га.
– Вољом некадашњег америчког амбасадора /Томаса/ Милера тај закон је закључан у ладицама Предсједништва БиХ и до данас неће да га откључају – указао је он.
Митрополит Хризостом је навео да је приликом недавне посјете Бањалуци од српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика затражено да покрене питање доношења овог закона без којег ни БиХ не може ићи даље, јер један од предуслова за било какву помак у европским интеграцијама јесте закон о реституцији.
– Тај закон ће донијети правду и право када је у питању узурпирана и незаконито отета имовине цркава и вјерских заједница у БиХ – напоменуо је он и додао да је један од битнијих објеката СПЦ у Сарајеву некадашња зграда Богословије, а сада Економског факултета који је на волшебан начин отет СПЦ 1962. године.
Према његовим ријечима, сарајевске власти то неће да врате, јер је то за њих врло уносан бизнис будући да много зарађују захваљујући тој згради.
– То је крајње неморално од сарајевских власти, али и од Универзитета, који је одговоран за ову ситуацију и који би требало донесе одлуку да се зграда врати СПЦ. Они кажу нема закона, али тамо гдје постоји добра воља онда институција која је донијела такву уредбу може да поништи претходну одлуку и све врати у првобитно стање. Према томе, то су само изговори – констатовао је он.
Митрополит је напоменуо да је Исламској заједници и Римокатоличкој цркви у Сарајеву враћена знатна имовина, али да се о томе ћути, док је у Републици Српској скоро све враћено црквама и вјерским заједницама.
– Пред нама је да се боримо и надамо се да ће једног дана и то доћи, јер нам је јако битно да у Сарајеву почнемо функционисати на много квалитетнији начин и да, као Црква, можемо да дјелујемо и културолошки и образовно и социјално – нагласио је митрополит дабробосански.
Он је оцијенио да би се тако побољшао квалитет постојања СПЦ у Сарајеву и организовало све оно што је потребно од библиотеке, музеја, архива, социјалне службе…
– Овако немамо гдје. Ми смо једноставно осакаћени и поред толике имовине немамо гдје да радимо, али се боримо колико можемо да нешто створимо – рекао је митрополит дабробосански Хризостом Срни.
„Српска стварност“
