Mesto za reklamu
  1. 01. 2020.

Српски новинари суочавају се са нападима и претњама, наводи Хјуман рајтс воч. Провладини медији често воде кампању против независних медија и новинара, називајући их „издајницима“ и „страним плаћеницима“. Већина медија повезана је са странком на власти, што угрожава медијски плурализам, пише у извештају за 2020. годину.

У 2019. години било је мало побољшања у поштовању људских права у Србији, наводи се у најновијем извештају Хјуман рајтс воча (HRW).

Процесуирање ратних злочина пред домаћим судовима било је споро и без потребне политичке подршке. Чињеница да је мали број високих званичника које су судови процесуирали и осудили, и даље представља проблем.

Ситуација за новинаре још није безбедна, напади и претње се дешавају када се извештава о осетљивим темама, наводи се у извештају међународне невладине организације за људска права, са седиштем у Њујорку.

Из Извештаја „Хјуман Рајтс Воча“ чија је суштина напред изнета, издвајамо најзначајније оцене које се односе на политичке прилике у Србији у прошлој години:

Слобода медија 

Српски новинари суочавају се са нападима и претњама, наводи Хјуман рајтс воч. Провладини медији често воде кампању против независних медија и новинара, називајући их „издајницима“ и „страним плаћеницима“. Већина медија повезана је са странком на власти, што угрожава медијски плурализам, пише у извештају за 2020. годину.

Између јануара и јула, НУНС је регистровао 27 случајева насиља, претњи или застрашивања новинара, укључујући осам случајева физичког напада и 19 претњи. Србија је на Светском индексу медијских слобода Репортера без граница, на листи која броји 180 земаља, пала са 76. на 90 место.

Претње и напади на новинаре су настављени, док истраге и оптужнице у овим случајевима споро напредују. Претње на друштвеним медијима остале су распрострањен проблем.

Мигранти и азил

Од јануара до краја августа у Србији је регистровано 6.156 особа које су намеравале да траже азил, за разлику од истог периода у 2018, када је било 4.715. Највише је Пакистанаца, следе држављани Авганистана и Бангладеша. Само је 161 особа затражила азил. У истом периоду, Србија је одобрила избеглички статус за 14 тражилаца азила и заштиту за 15 особа.

До краја јула, 437 деце без родитељске пратње је регистровано у Србији, највише из Авганистана. У истом периоду 2018, било их је 257. Србија нема законске процедуре за процену старости децу без родитељске пратње, што старију децу излаже ризику да уђу категорију одраслих, уместо да добију специјалну заштиту.

„Српска стварност“

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here