Naslovna Naslovna Duhovnost Српски рукописи у Националној библиотеци Русије

Српски рукописи у Националној библиотеци Русије

0
478
  1. мар 2019.

О Вукановом јеванђељу, које је писано на самом почетку 13. века у пећинама изнад Старог Раса, у близини данашњег Новог Пазара, прича о 12 страница непотпуног Радослављевог четворојеванђеља, као и одговор на питање како су овако вредни српски рукописи доспели до Русије забележила је екипа РТС недавно боравећи у Санкт Петербургу.

Вуканово јеванђеље наисано је око 1202. године. Писано је, кажу, у пећинама изнад Старог Раса.

“То је најстарији рукопис рашког правописа”, о Вукановом јеванђељу започиње причу Јекатерина Крусељницкаја из Националне библиотеке Русије.

Према запису старца Симеона, главног писара јеванђеља, рукопис је писан за великог жупана Вукана, најстаријег сина Немањиног, баш у доба када је он, после победе над братом Стефаном, владао кратко српском средњовековном Рашком, од 1202. до 1204. године.

Ово јеванђеље је скромније опремљено него што је Мирослављево јеванђеље, али подједнако занимљиво.

“Стилски концепт је потпуно другачији, али није мање занимљив и веома је леп. Погледајте ову минијатуру, овај рукопис се увек може препознати по овој слици. То је визит карта нашег сајта о српским рикописима. Занимљиво је да ни у једном другом рукопису нема овако обликованих иницијала. Овде видимо плетеницу сасвим другог типа него у Мирослављевом јеванђељу. То је такозвана “балканска плетеница”. У многим иницијалима постоје зоморфне представе и ова књига је по томе јединствена.”, објашњава Крусељницкаја.

До средине 19. века Вуканово јеванђеље чувано је на Светој Гори све док га Порфирије Успенски, заједно са 166. листом Мирослављевог јеванђеља није однео у Русију.

Радосављево четворојеванђеље писано је крајем треће деценије 15. века. Сачувано је само 12 листова, остали никада нису пронађени.

“Да Порфирије Успенски није донео овај део ни њега не бисмо видели, нестао би. Многи рукописи су нестали у пожарима и непрекидним ратовима”, каже Јекатерина Крусељницкаја.

Руска Национална библиотека броји 37 милиона књига, међу њима се чува и око 370 српских средњевековних рукописа.

„Српска стварност“ / РТС – Дијаспора /

NEMA KOMENTARA