02.11.2021.
У Глазгову се одржава Конференција УН о климатским променама, позната и под скраћеницом COP26. Након годину дана одлагања представници држава и влада потписница Париског споразума окупили су се како би сагледали начине како да остваре циљеве који су утврђени споразумом. Уколико државе не предузму хитне климатске акције и не повећају своје амбиције, циљеви споразума из Париза неће бити остварени.
Многи кажу да је ова конференција пресудна за остваривање Париског споразума и да је самит кључан ако се климатске промене желе ставити под контролу.
Потписнице Париског споразума, међу којима је и Србија, обавезале су се да ће пораст просечне глобалне температуре ограничити на испод 2 степена до краја века, односно на 1,5 степен у односу на пред-индустријски период, почетком 19. века.
Међутим, недавно објављени Извештај УН „Међувладиног панела о климатским променама“, потврдио је да се човечанство налази у црвеној зони по питању опстанка услед промене климе.
Уколико државе не предузму хитне климатске акције и не повећају своје амбиције, циљеви споразума из Париза неће бити остварени.
Остваривањем циљева утврђеним Париским споразумом научници тврде да имамо шансу да свет остане оваквим каквим га познајемо, у супротном нико не зна шта ће бити. Зато је веома важна конференција у Глазгову, сматра Божанићева.
Јуче и данас своје предлоге за амбциозније планове и конкретне активности како би се спречило даље глобално загревање смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште излажу председници држава и влада 197 држава.
Говорећи на отварању самита COP26 генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, указао је да је куцнуо последњи час да се зауставе климатске промене и оценио да “сами себи копамо гробове” уколико то не учинимо.
Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је да ће акције за обуздавање климатских промена предузете у овој деценији бити одлучујуће у спречавању патњи будућих генерација.
Државе морају да ставе цену на емисију угљен-диоксида која загрева планету јер ту цену природа више не може да плаћа, оценила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Француски председник Емануел Макрон позвао је највеће светске загађиваче да одмах почну да испуњавају обавезе у вези са смањењем емисије угљеника, оценивши да је то у наредним данима једини начин да се глобални напори за успоравање климатских промена учине кредибилним.
Председник Кине Си Ђинпинг позвао је на постизање мултилатералног консензуса како би се свет ефикасно суочио са климатским променама.
Британски премијер Борис Џонсон изјавио је да не треба имати лажне наде од климатске конференције у Глазгову, али је додао да је на њеном почетку ипак учињен одређени помак.
“Морамо да се сачувамо од лажних нада и да не мислимо да је цео посао готов, зато што није – чека нас још дуг пут. Али све што је речено чини да будем опрезни оптимиста”, рекао је Џонсон на крају другог дана конференције.
Србију на највишем нивоу представља председник Александар Вучић који ће се на самиту обратити на скупу шефова држава и влада, а присуствоваће и догађају поводом покретања иницијативе о глобалном смањењу метана који организују преседник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Он је јуче у Глазгову истакао да се свет скупио на једном месту и да су покренуте неке важне теме, а да се питања климатских промена намећу као кључна.
Конференцији присуствују и представници бројних међународних организација који изблиза желе да виде шта ће се дешавати на самиту јер је веома важно да мере које буду предложене, као и обећања која буду дата, не буду заборављена и занемарена.
Већ првог дана на самиту о клими светски лидери су обећали да ће зауставити крчење шума у свету до 2030. године.
То је први велики договор постигнут на ЦОП26, а међу потписницима ће бити и Бразил, земља у којој су делови прашуме девастирани током вишедеценијске дефорестације.
Овај договор и обећања светских лидера укључује и издвајање скоро 19,2 милијарде долара јавних и приватних средстава. Стручњаци су поздравили овај позитиван помак, али су и упозорили да претходни договор из 2014. године “уопште није успео да успори крчење шума” и да је неопхподно испуњавати преузете обавезе.
Британски премијер Борис Џонсон, домаћин овог глобалног самита у Глазгову, назвао је споразум „значајним за заштиту и обнављање шума на Земљи“.
Највеће окупљање еколошких активиста очекује се у петак за када је најављен протест око 100.000 људи.
Док светски лидери напуштају конференцију преговарачи ће сада приступити формулисању и прецизирању онога што су земље обећале.
И на крају овог извештаја ево и поруке домаћина Самита:
“Светски лидери можда су отишли, али могу да вам кажем да су очи света упрте у вас”, поручио је Џонсон учесницима конференције.
„Српска стварност“