- 04. 2020.
Ово је најтужнији дан за све хришћанске вернике. Овим чином Господ је пристао на жртву распећа на крст, и тиме примио све грехове човечанства на себе
Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају ускршња јаја.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Схвативши шта је урадио, издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести одмах се покајао и у горком плачу обесио се.
На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.
Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је, највероватније увела црква, у 16. веку.
Да су се јаја украшавала у том периоду, потврђују и турски извори који бележе обавезу, да се спахији, поводом хришћанског Ускрса, донесе на дар три, пет или 10 ускршњих јаја.
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најродоснији празник – Ускрс.
У неким крајевима се зато данас пали ватра да би све зло изгорело, а и пост на води носи прочишћење како би душа и тело били достојни жрве Христове, чије се толико страдање, само васкрсењем могло наградити.
Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница, односно платно на коме је изображдено скидање господа Исуса Христа са крста и његово полагање у гроб.
Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнијих у недељи страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења које православна црква ове године обележава у недељу, 19. априла. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима у дане страдања.
Жене на овај дан традиционално фарбају ускршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник.
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске.
Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа”.
На Велики петак поштује се строги пост. У кући се не пали ватра, не кува се, чак се и хлеб не меси.
У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук сањати будућег супруга у ноћи уочи Велике суботе.
Верује се и да она која опере косу целе године неће имати главобоље, као и да ваља кућу почистити, односно помести метлом, па потом ту метлу бацити. Тако одлази све зло из куће и домаћинства.
„Српска стварност“