- 04. 2021.
Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске. Врховни командант Војске Србије Вучић упутио честитку припадницима ВС, а министар Стефановић положио венац на гроб Незнаног јунака на Авали.
Вучић честитао Дан Војске Србије
Председник Србије Александар Вучић данас је честитао Дан Војске Србије (ВС) министру одбране Небојши Стефановићу, начелнику Генералштаба ВС генералу Милану Мојсиловићу и свим припадницима Војске Србије.
„У знак сећања на Таковски устанак, данашњи дан прослављамо као највиши војни празник – Дан Војске Србије. У српској историји овај дан је од посебног значаја и трајан је извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци“.
Војска Србије, без обзира на тешке услове и околности, кроз историју увек била, јесте и биће фактор стабилности, очувања мира и јасно упозорење свима који би се усудили да нападну Србију навео је између осталог Вучић у честитки.
Стефановић положио венац на Споменик Незнаном јунаку поводом Дана Војске Србије
Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић положио је венац, уз војне почасти, на Споменик Незнаном јунаку на Авали поводом Дана Војске Србије – 23. априла.
Министар Стефановић је венац положио у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића и команданта Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајора Душка Жарковића.
У спомен-књигу уписао је:”Истрајан, поносан и храбар. Баш такав је наш народ. Опстао је, упркос бројним искушењима кроз векове, захваљујући несаломивој јачини духа и воље. Српски војник његово је оличење”.
*****
Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.
Други српски устанак на одређени начин представља темељ за стварање модерне српске државе и војске. Као продукт самосталности српске државе, уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа.
Како је стварање стајаће војске, од најпре уписника, а касније солдата, прошло неопажено од Порте, Народна скупштина је озваничила назив солдати. Уводе се први регрути, који су остајали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату. Установљене су униформе, односно мундири.
Српска војска настала је из устаничких чета, дакле из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу. Ту леже корени дубоке повезаности нашег народа и наше војске. Војска Србије негује ову суштинску везу, тако да и у условима професионализације остаје привржена грађанима Србије и помаже им кад год је то потребно. Грађани, такође, препознају ту судбоносну повезаност и цене напоре које војска чини за опште добро.
Велико интересовање за добровољно служење војног рока, запослење у својству професионалног војника и за школовање у Војној гимназији и на Војној академији на најбољи начин потврђују да је поверење грађана у Војску Србије велико и да војна професија у очима младих заузима истакнуто место.
„Српска стварност“