- 03. 2021.
Не би требало журити са провером антитела у организму после вакцинације, каже за РТС др Марија Гњатовић, научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Открива и која вакцина најбрже даје имунитет и по чему је специфично цепиво “Астра-Зенеке”.
Др Марија Гњатовић, научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) каже за РТС да се све већи број заражених коронавирусом може објаснити опуштањем грађана после почетка вакцинације.
“Симптоми су различити код сваке особе, а зависе и од количине вируса којој је неко био изложен као и стања организма”, наводи Гњатовићева.
“Потребно је време да се створе антитела, пун ефекат вакцине било ког произвођача је две недеље после друге дозе, или касније”, додаје Гњатовићева.
“Између прве и друге дозе сте или незаштићени или тек почиње да се ствара имунитет”, додаје Гњатовићева.
Према њеним речима, “Фајзерова” вакцина даје најбржи хуморални, серолошки одговор.
“Антитела код већине грађана које смо тестирали ствараји се две до три недеље након прве дозе вакцине, преко 85 одсто. За другу дозу се очекује да продужи трајање серолошког одговора, објашњава Гњатовићева.
“Спутњик в” вакцини треба неколико дана више него “Фајзеровој” да да одговор, а око 80 одсто људи има антитела након три недеље од примања прве дозе. Пун одговор се добија тек после друге дозе.
Како је истакла Марија Гњатовић, примећено је да код старијих особа имунолошки одговор долази касније.
Наводи да се мерење количине антинтела препоручује две до три недеље након друге дозе.
По чему је специфична вакцина “Астра-Зенеке”
Гњатовићева апелује на грађане да не журе са захтевима за мерењем антитела. “За све врсте вакцина то се може урадити после поменутог периода, осим вакцине ‘Астра-Зенеке’ пошто се у случају тог цепива друга доза прима чак 12 недеља после прве.
Гњатовићева навoди да је вакцина “Астра-Зенеке” слична “спутњиковој” и да ствара имунитет двадесетак дана после примања прве дозе који у случају заражавања спречава појаву теже клиничке слике.
Нежељене реакције код “спутњика” могу бити главобоља и краткотрајна повишена темепратура. Никаве озбиљне нуспојаве нису примећене код “спутњика”, па се исто може очекивати и за цепиво “Астра-Зенеке”, додаје научна сарадница Института за примену нуклеарне енергије.
Атинтела се стварају после двадесетак дана, даје добру заштиту између у периоду између примања прве и друге дозе вакцине.
Испитивањима се дошло се до закључка да је најбољи ефекат вакцина “Астра-Зенеке” када се друга доза прими 12 недеља после од прве, указује Гњатовићева.
Додаје се да исту препоруку за примену очекује и за “Фајзерову” вакцину која такође даје добар одговор после прве дозе.
Нагласила је да подаци из Британије показују да цепива “Астра-Зенеке” и “Фајзера” у више од 90 одсто случајева штите од тежих облика ковида 19 после прве дозе.
Да ли нас вакцине штите и од различитих сојева вируса
“Према прелиминарним резултатима, све вакцине које се употребљавају у Србији штите од британског соја коронавируса. Не може се очекивати да ће се протеин вируса толико изменити да вакцине постану потпно неефикасне у борби против различитих сојева, учинак може бити само умањен”, каже Гњатовићева.
“Не постоје јасно дефинсане вредности количине антитела од заштите од инфекције или теже клиничке слике после имунизације. Знамо да референтне вредности антитела штите од поновне природне инфекције, а то се очекује и од вакцинације”, каже Гњатовићева.
Говoрећи о случајевима заражавања коронавирусом после примања друге дозе вакцине, Гњатовићева напомиње да се то дешавало дан-два после примања друге дозе, указујући да је већина грађана примила кинески “синофарм” код кога се се најспорије ствара имунитет.
Гњатовићевa сматра да је за колективни имунитет потребно још оволико вакцинација колико је грађана имунизовано до сада (1.792.912, 647.019 особа добило другу дозу цепива) и да се то догоди у што краћем временском року како би се спречила трансмисија или бар успорило ширење заразе.
„Српска стварност“